Znate li onu priču o Vasi Ladačkom?
Naravno da znate, pa je neću ponoviti ovom prilikom, nego letim sećanjem unazad kao Svraka iz Njukasl apon Tajna i slećem na stadion Sent Džejms Park 1998. godine.
Domaći Njukasl Junajted tog majskog dana dočekao je u susretu odigranom u okviru engleske Premijer lige ekipu sa Stamford Bridža, mada je, gledajući ćelavog igrača – menadžera Plavaca Đanluku Vijalija, drugi nadimak Čelsija – Penzioneri – bio nekako zgodniji za pominjanje.
Neko po primljenom golu čupa kosu, neko brkove, a Italijan na klupi londonskog kluba je mogao samo da se počeše po glavi pitajući se : „šta ću sad?“
Da bi 2019. mogao ući u Kuću slavnih „crno – belih“, Robert Li je morao ući u srca svojih, a u psovke protivničkih navijača.
Odlično je izveo slobodan udarac sa desne strane, nekih 35 metara od gola Dmitrija Harina, lopta je pala blizu dalje stative, a onda je usledilo nešto neubičajeno. Grk Nikolaos (Nikos) Dabizas se, umesto uspona na Olimp, što bi bilo prirodno za jednog Helena, spustio u „podnožje“ rivalske zadnje linije, i bacivši se sa pet metara glavom precizno šutirao u gornji deo suprotnog ugla za vođstvo Njukasl Junajteda od 1:0.
Velika je šteta bila što rukovodstvo i igrači Čelsija nisu poznavali Vuka Rašovića ili Milivoja Ćirkovića, jer bi od njih mogli dobiti korisne savete o tome kako se „skidaju“ Svrake, pa su ubrzo po prvom primljenom golu ponovo kapitulirali.
Geri Spid je uputio centaršut s leve strane, Francuz Lebef je za trenutak glavom izbacio loptu iz šesnaesterca svoje družine, čim je ona napustila okvir „kaznenih 16“ dočepao je se kapiten domaćih Alan Širer, maestralno centrirao na „drugu“ stativu, a Robert Li je demostrirao razliku između njega samog i Brusa Lija. Umesto nogom ili, daleko bilo, rukom, bacio se kao Dabizas kod prvog pogotka i, ispred Stiva Klarka, sa četiri metra u niskom letu glavom pogodio bliži ugao. Škakljivih 2:0 za izabranike Škota Kenija Dalgliša u finišu prvog dela igre.
Vijali je bio jedan od omiljenih igrača autora ove priče, ali se mora priznati da su u ovom meču gajde bolje svirale od violina.
Petnaest minuta u drugom poluvremenu je bilo dovoljno za konačno rasturanje „plavog orkestra“.
Alesandro Pistone, defanzivac Svraka, iskoristio je nonšalantnost kolega iz suprotne postave, po zemlji je proigrao Spida, a čovek za kog bismo više voleli da je digao pehar a ne ruku na sebe 2011, neometan sa 16 metara dijagonalno puca po zemlji i pogađa sam levi ugao – 3:0 u korist domaćih.
U redovima Plavaca ni malo živosti, spori poput Penzionera, mada, kada ponestane energije, postoji rešenje. Čokolada!
Čovek rodom iz Švajcarske, zemlje čokolade – Roberto di Mateo – kao da je pojeo kilogram „milke“ u 77. minutu igre.
Popustila je pažnja fudbalerima domaćeg tima, lako i brzo je lopta stigla u blizinu njihovog gola, mala konfuzija u odbrambenoj liniji, Di Mateo to koristi, dolazi u priliku da smanji deficit svoje ekipe, namešta se energično, šutira sleva sa 15 metara poluvisoko i pogađa kontraugao. Njukasl Junajted – Čelsi 3:1, petnaestak minuta pre završetka utakmice.
Na sreću po većinu gledalaca na Sent Džejms Parku, kraj ove bitke označen je na vreme po njih i njihove ljubimce.
Svrake, finalisti FA kupa te sezone, ipak su imale dovoljno snage da na ovoj utakmici kljucnu tri boda.
Pokazale su da u njima čuči mladalačka snaga.
Za odlazak u penziju je bilo vremena.
Leave a Reply