Ne tako davno, fudbalski svet je bio šokiran kad je Oskar kompletirao zapanjujući transfer vredan 60 miliona funti u Šangaj SIPG.
Dok se jedni pitaju zašto je Brazilac napustio Englesku, pojava kineskog fudbalskog tržišta nudi jedan interesantan pogled na to u šta se fudbal (nažalost) pretvorio. U biznis. Nije to ništa novo u fudbalskom svetu.
Prvo su bile to arpaske zemlje, koje su pokušavale da privole poznate svetske igrače, uglavnom na zalasku karijere, da uživaju u još jednoj, poslednjoj, fudbalskoj plati.
Nedugo zatim to je bio američki MLS, koji je pokušavao da podigne nivo takmičenja i bude konkurentan mnogo većim tržištima kao što su NBA, NFL, NHL.
Svi aspekti sporta koji toliko volimo su se tako drastično promenili da navijači mogu da se zapitaju kakve su zapravo želje i namere fudbalera.
Zašto je kineska, novcem gurana liga, katastrofa
Iako se može tvrditi da će vrhunski igrači želeti da ostanu u najjačim i najkvalitetnijim ligama, takođe se mora reći (opet nažalost) da se u fudbalu ne radi više samo o osvajanju trofeja i pravljenju istorije. Radi se o tome da se bude u dobroj poziciji i sa fudbalske i sa finansijske strane.
Ovo drugo je manje promenljivo, jer se uslovi za platu i bonuse određuju na samom dolasku u klub. To ne važi kada je u pitanju minutaža i bitnost igrača u timu. To se može dramatično promeniti za samo jedan mesec, ili čak nedelju-dve.
Igrači koji danas nisu zadovoljni svojim položajem u klubu, mogu koristiti kinesku ligu kao pretnju u nameri da se njihova situacija popravi.
U većini slučajeva menadžer neće popustiti i igrač će moći da ide. Da li fudbal zaista došao dotle?
“Ako ne budem igrao ovde, otićiću u Kinu, ostati tamo nekoliko godina i dobiti gomilu para”. To je stil razmišljanja koji predstavlja novu dimenziju problema, a pojavio se kada su bogati pojedinci preuzeli neke od velikih klubova u Evropi (Čelsi, PSŽ, Mančester siti) i napravio haos, koji sada samo možemo da posmatramo.
Kad neki od ovih timova i osvoji domaće prvenstvo, opet mu treba dosta dugo da se probije na kontinentalnom nivou (što neki od ovih još uvek nisu uspeli).
Izgovori tipa “Ja moram da mislim na svoju porodicu i na to šta je najbolje za njih” su prilično izlizani. Danas fudbaleri zarađuju više nego dovoljno da mogu bez problema da odbiju odlazak u takve lige.
U fudbalskom smislu Kina ne nudi skoro ništa.
Istina, tamo ima nekoliko “večitih talenata” koje treniraju treneri čija je slava (u većini slučajeva) bila kratka, ali od nje još uvek mogu da žive. Ali da li je to zaista način da se nekome nametnete? Da li je to put da se kineski fudbal učini boljim?
Isplaćivati ogromne plate i trošiti besmislene sume novca da bi se prisilili igrači da praktično nestanu sa fudbalskog radara i ostanu upamćeni kao “onaj što je izabrao novac pre fudbala”.
Zašto je kineska, novcem gurana liga, dobra stvar
S druge strane, ako zanemarimo nenormalne sume novca koje se troše, imamo i nekoliko pozitivnih stvari za klubove.
Očigledno je ko najviše profitira, ali su i klubovi takođe u dobrom položaju. Pre svega, dobiti ponudu od 100 miliona evra za igrača koji igra samo povremeno je poklon kakav se ne odbija. Samo zamislite šta bi Bajern mogao da uradi sa 250 miliona koje su odbili za Levandovskog ili šta bi Dortmund mogao da uradi sa 150 miliona koji su im ponuđeni za Aubamejanga.
Kina je velika prilika za klubove da se reše suvišnih igrača i to za novac koji nisu mogli ni da zamisle.
Prodati Oskara, koji nije bio u Konteovim planovima i dobiti novac za kupovinu Romanjolija, Kesija ili bilo koje druge buduće zvezde je posao iz snova.
Za neke klubove to znači i zaraditi novac kojim mogu da se plate zarade igrača za celu godinu! To znači priliku da pojačate svoj tim prodajući igrača koji nije čak ni rezerva.
Ako ostavimo finansije po strani, druga dobra stvar koju donosi kucanje bogatog kupca na vaša vrata je mogućnost da repoznate koji su lojalni igrači, a koji nisu. Ovo je sada pravi test ličnosti za fudbalere.
Prošla su vremena kada su Mančester junajted, Liverpul, Inter, Milan ili Arsenal bili strah i trepet u celoj Evropi. Danas fudbaler mora da razmisli dva puta pre nego što se odluči da ode u tim koji je u procesu renoviranja.
Oni koji odluče da ostanu i bore se za mesto u timu koji su gledali kao klinci, oni koji ne odustaju, nikada neće otići u Kinu. Novac može da leti okolo, ali mentalno jak tim će ostati zajedno.
Oni slabijeg karaktera, manje stabilni, oni će biti spremni da naruše jedinstvo i odu za novcem, a za tim je i bolje da takvi igrači odu.
Zbog toga je kineska liga dobra da razvrstate igrače na one na koje možete da računate i one na koje ne možete.
Šta to znači za engleski fudbal
Iskreno govoreći, sve ovo ne znači ništa, a opet znači mnogo. Iznenada Čelsi, Mančester junajted, Mančester siti više nisu najbogatiji. Više nisu jedini koji mogu da ponude neverovatne plate i obeštećenja.
Najbogatiji klubovi su dobili ozbiljnu konkurenciju sa kojom čak ni najveći spozori ne mogu da se nose.
U smislu fudbalske konkurencije neće biti problema. Kao što rekosmo, ako se kineska liga koristi pametno, ona može biti od koristi i to ne samo u poslovnom smislu.
Na kraju, svi žele da igraju u Ligi šampiona, zar ne? Niko ne igra zbog novca, zar ne?
Napisao: Rok Gregorič
Neka od poznatih imena u kineskoj ligi i njihove godišnje plate
1. Carlos Tevez (Shanghai Shenhua) – €37.5 million per year
2. Oscar (Shanghai SIPG) – €24.4 million per year
3. Hulk (Shanghai SIPG) – €20 million per year
4. Axel Witsel (Tianjin Quanjian) – €16 million per year
5. Graziano Pelle (Shandong Luneng) – €15 million per year
6. Asamoah Gyan (Shanghai SIPG) – €14.8 million per year
7. Ezequiel Lavezzi (Hebei China Fortune) – €14 million per year
8. Ramires (Jiangsu Suning) – €13 million per year
9. Jackson Martinez (Guangzhou Evergrande) – €12.5 million per year
10. Alex Teixeira (Jiangsu Suning) – €12 million per year
11. Burak Yilmaz (Beijing Guoan) – €8 million per year
12. Dario Conca (Shanghai SIPG) – €7.5 million per year
13. Paulinho (Guangzhou Evergrande) – €7 million per year
14. Renato Augusto (Beijing Guoan) – €6.5 million per year
15. Stephane Mbia (Hebei China Fortune) – €6.25 million per year
16. Freddy Guarin (Shanghai Shenhua) – €6.2 million per year
17. Elkeson (Shanghai SIPG) – €6 million per year
18. Jadson (Tianjin Quanjian) – €6 million per year
19. Demba Ba (Shanghai Shenhua) – €6 million per year
20. Obafemi Martins (Shanghai Shenhua) – €5.8 million per year
