“To se dogodilo ponovo…”
Istina. To se dogodilo ponovo. Još jednom su svi otpisali isti tim. Još jednom im niko nije davao šanse. Isti tim koji ponovo ima najbolji defanzivni učinak u ligi. Isti tim koji je ponovo među tri najefikasnija u ligi. Isti tim koji ponovo ima četiri igrača u idealnom timu sezone. Ponovo je isti tim igrao najbolji i najatraktivniji fudbal u ligi.
“To se dogodilo ponovo…”
Gubitnički mentalitet? Šta? Kako neko može ti da kaže? Oni su bili jedini koji su pokašavali da sustignu šampione. Drugu godinu u nizu. Pa šta ako nisu uspeli? Ponovo su bili autsajderi u borbi za titulu, ali nisu odustali. Oni su bili ti koji su pokušavali da pokvare žurku. Čak i kad je ceo fudbalski svet bio protiv njih i navijao za Lester zbog bajke koju su napravili. Čak i kad je Čelsijeva prednost od 13 bodova bila nedostižna. Onda je bila 10, 7, 4 i na kraju su posustali.
“…Totenhem Hotspur…”
I dalje će biti onih koji će za Totenhem reći da su luzeri. Ti uskogrudi pojedinci ne bi trebalo da nikada ponovo govore o fudbalu. Da li su oni uopšte imali šta da upropaste? Da li su ikada bili u situaciji da osvoje ligu? Prošle godine je zapravo Arsenal bio taj koji je bio na vrhu tabele nakon 22 kola. Ali nikad nismo čuli da su oni uprskali. Otkud da je cela medijska agonija usmerena na to da Totenhem nije uspeo? Umesto da se o njima govori kao o timu koji je u usponu, koji se popravlja iz godine u godinu, koji treba da bude poštovan. Kako možete negirati njihov napredak? Zašto ne prihvatite činjenicu da oni sada mogu da pobede bilo koga?
Zašto ne prihvatite činjenicu da su oni jedan od tri najbolja tima u ligi? Zašto?
“To se dogodilo ponovo…”
Još jednom najviše provokacija stiže od fanova kluba koji bi trebalo da bude najtiši.
Arsenal? Kako je patetično graditi svoje samopouzdanje na kiksu rivala koji pokušava da se etablira među vrhunske klubove u trenutku dok bi ti morao da brineš o stanju u svom klubu, da brineš o slobodnom padu nakon koga ćeš videti dva svoja najbolja igrača kako odlaze na kraju sezone.
Liverpul? Istorija treba da se poštuje, ali ne bi se trebalo istrčavati prerano. Totenhem će po sedmi put u osam godina završiti sezonu ispred Liverpula. Pretpostavljam da je tu uvek ona “sledeća sezona”.
Mančester siti? Čak ni takozvani najbolji trener na svetu nije mogao da im pomogne. Završiće sezonu bez trofeja po prvi put u svojoj trenerskoj karijeri, ali bez brige, arapski vlasnici će ponovo otvoriti novčanik i ponovo preplatiti igrače koji će podbaciti naredne sezone.
Mančester junajted? Samoproglašeni “Kralj Engleske” nije mogao da pomogne. Niti je mogao najskuplje plaćeni fudbaler na svetu. Niti je mogao “Posebni”. Liga Evrope bi mogla da bude jedna vrsta olakšanja, ali zar nije interesantno kako je to takmičenje bilo “drugorazeredno” dok je Totenhem igrao u njemu, a sada je važnije nego ikad.
Na kraju, oni koji mogu da vide dalje od svog omiljenog kluba, shvatiće da Totenhem postaje jedan klub koji će biti izazov pobediti. Ti ljudi će videti da na putu do vrha ima neuspeha. Ostali će nastaviti da izvode besmislene zaključke kako bi prikrili svoju nesigurnost i neuspehe svog tima. Ako zbog svoje gluposti ne počnete da obraćate pažnju na ovaj tim Totenhema, propustićete nešto veliko. Ne zanemarujte Sparse. Kao što je Bil Nikolson (najbolji menadžer Totenhema ikada) rekao: “Bolje je posustati ciljajući visoko, nego uspeti ciljajući nisko. A mi smo svoje ciljeve postavili toliko visoko da će čak i neuspeh imati odjek slave.”
Odjek je sada drugo mesto u ligi, drugu godinu za redom. Nećemo dugo čekati da taj eho postane osvajanje trofeja u Premijer ligi.
Rok Gregorič