Dan po završetku januarskog prelaznog roka 2015. Hari Rednap je na neuobičajeno tih način napustio mesto menadžera Kvins Park Rendžersa, navodno zbog operacije kolena.
Veliki poznavaoci engleskog fudbala su naslutili da nešto nije u redu još na početku januara, a sve je bilo jasno kada u poslednjim satima prelaznog roka iskusni strateg nije doveo ni jedno pojačanje.
Od Rednapa smo navikli da dobijemo šokantne transfere pred zatvaranje fudbalske pijace. U njegove ekipe je u ovom prelaznom roku znalo da bude i po deset pojačanja, od kojih polovina odigra po jednu utakmicu i ode, a drugu polovinu Hari vuklja sa sobom u koji god klub da ode.
Premijer liga je sada, a možda i zauvek, ostala bez jednog neobičnog menadžera, menadžera kakvih je na ostrvu sve manje. Zašto mislim da svakom ljubitelju engleskog fudbala mora da nedostaje lik kakav je Hari Rendap. Navešću četiri razloga.
1. Ludi transferi
Dovoljno je reći da je Rednap čovek koji je u Premijer ligu doveo Ognjena Koromana i Zvonimira Vukića. A ako još dodamo i to da oni NISU njegova najgora pojačanja ikada, da je bilo i mnogo gorih, onda je jasno o kakvom čoveku se radi.
Mnogo sumnjivih transakcija, mnogo preplaćenih igrača, tužbe, pa umalo i zatvor, to je u najkraćem opis njegovih aktivnosti. Naravno, popularni ‘Ari nikada to ne bi priznao. “I’m not wheeler dealer, fuck off“, rekao je on novinaru koji je sa mikrofonom u ruci počeo nešto da insinuira.
– Hari je kao dete kada hoće da dovede nekog igrača. Uđe i kaže: „Gazda, moram da ga dovedem, zaljubio sam se u njega“. Ume i da zaplače ako nije po njegovom, a jednom se valjao po podu od sreće kada mu je odobren jedan transfer. Naljuti se kada ga odbijete – ovako je za Englezi.net govorio jedan naš izvor. Čitajte opširnije o tome >>>
Kad god bi doveo novog igrača, Rednap bi ga opisao istim rečima kao i svakog prethodnog, a to je najčešće bilo t’rrific player.
Legendarna je scena kada Rednap na kraju prelaznog roka kroz prozor svog automobila daje intervju za Skaj sports. Kada su ranije ove sezone počele spekulacije da će on dobiti otkaz, Hari je odgovorio da je to nemoguće, jer onda neće imati ko da daje intervju poslednjag dana prelaznog roka.
2. Poslednji izdanak stare škole
Hari je počeo da se bavi trenerskim poslom u vreme kad ništa nije bilo kao danas. On je donekle zadržao manire fudbalskih trenera na Ostrvu iz osamdesetih, ali ne skriva žal za tim vremenima.
– Dani ulaženja u teren, urlanja, vrištanja i gađanja igrača šoljicama za čaj su prošli. Nema svrhe vikati na nekog ko jedva razume engleski. Sa njim morate da razgovarate polako i razumno. Stare metode za izgranju timskog duha su bile jednostavne – zajednička okupljanja, vođenje igrača na piće ili odlazak na konjske trke. Svi se smeju i šale se.
– Ali strani igrači nisu zainteresovani za to. Sećam se da sam igrače Totenhema vodio na trke. Mislio sam da ćemo da se opustimo i provedemo lep dan zajedno, a izgledalo je kao da sam ih doveo u zatvor. Osmorica njih je gledala na sat posle trideset minuta. Šta mi radimo ovde? Zašto smo došli – pisao je Hari u svojoj autobiografiji, sa setom se sećajući vremena kada igrači i treneri nisu morali da se kriju dok piju pivo. Čitajte opširnije o Rednapovoj biografiji >>>
3. Nema ko da kaže istinu o igračima
– Nikad nećete imati bolju priliku da pobedite. Moja gospođa bi dala gol u toj situaciji – rekao je Rednap kad je Daren Bent promašio prazan gol. Tada je Totenhem igrao protiv Harijevog bivšeg kluba Portsmuta.
Nekoliko godina kasnije su se svi pitali zašto Adel Tarabt ne igra za Kvins Park i opet je Hari morao da kaže istinu.
– On nije povređen. Nespreman je. Nažalost, nije spreman da igra fudbal. Dan ranije je igrao za rezervni tim i čak i ja mogu da trčim više od njega. Ne mogu da štitim ljude koji ne žele da se trude na treningu i imaju oko 20 kilograma viška. Šta bi ja trebalo da kažem, nastavi da uzimaš 60-70 hiljada nedeljno i nemoj da treniraš – objasnio je ‘Ari. Čitajte opširnije >>>
4. Nema ko da kaže istinu o sportskim direktorima
Rednap je uvek pokušavao da bude blizak sa predsednicima klubova, ali momenat kada predsednik u klub dovede tamo nekakvog sportskog direktora Hari nikada nije tolerisao. I Totenhem i Portsmut je napustio kada su dolazili sportski direktori da mu mute vodu i koče transfere. Jednom je rekao da nikada neće raditi tamo gde postoji ova funkcija.
– Meni se to ne sviđa. Kao menadžer, ja moram da biram igrače, radim sa njima svakodnevno i donosim odluke. Mislim da je nonsens očekivati od mene da radim sa tuđim igračima. Ako stvari ne idu dobro, ja sam odgovoran. Ali zašto bih ja odgovarao za tuđe greške? Moja glava je na panju i ja neću podržati nešto što može da me košta posla – jasan je Hari.
Nema sumnje da je Hari obavio užasan posao u Kvins Parku. Bilo je novca, ali on je jednom ispao iz lige (iako je tvrdio da ni Murinjo ne bi sačuvao taj tim u premijeršipu) a ispao bi i te 2015, samo da je ostao do kraja.
Isto tako nema sumnje da je sa Portsmutim i Totenhemom radio fantastično. Većina igrača ga obožava, on ume da ih motiviše, bez obzira na to što, kako je tvrdio Van der Vart, Rednap nikada ne govori o taktici, niti piše po tabli.
Neki ga mrze, neki ga volimo, a činjenica je da je Hari poslednji koloritni lik među menadžerima i uopšte Englezima u Premijer ligi. Ostaje nam da se nadamo da će ispuniti obećanje i da će se, kad stane na svoju operisanu nogu, vratiti na klupu nekog tima.
Bonus
Da li iko ikada u ozbiljnom klubu kakav je Vest Hem i pomislio da uradi ono što je Hari Rednap jednom uradio? Da, tačno je, on je pozvao nezadovoljnog najviača da umesto pridikovanja obuče dres i uđe na teren, ako misli da može bolje. I nije se šalio, već je zaista to uradio.
Opširnije o ovom jedinstvenom događaju čitajte ovde >>
*****
Nikola Stojanović