Hladnokrvnost prema protivniku, precizan i jak udarac, osećaj za ‘loptu u nogama’… To vam je potrebno da budete jedan od najboljih napadača, upravo ono što je bio legendarni Alan Širer!
Arogancija na terenu – harizmatičnost van njega, ovako bismo ukratko opisali čuvenu “devetku” Njukasla. Kada u fudbalskom svetu govorite o “Svarakama”, jedna od prvih asocijacija na ovaj engleski klub je Alan Širer.
Grad Njukasl i istoimeni klub prate životnu priču proslavljenog napadača, čoveka koji je svaki sekund posvetio crno-belom dresu i rodnom mestu. Čak i onda kada na grudima nije nosio voljeni grb, svi su dobro znali koje boje su u srcu Alana Širera…
Ali, nije sve počelo od njegovog Njukasla.
Još kao dečkić koji je bio zaljubljen u loptu i ‘zelenu podlogu’, Širer je došao u fudbalsku školu “Njukasl siti”. Prvu važnu ulogu dobio je na turniru koji se igrao na “Sent Džejms parku”, stadionu Njukasl junajteda. Njegova fudbalska školica je osvojila ovaj turnir, a mladi Alan je bio najzaslužniji za podizanje svog prvog trofej.
Ono što je bilo još važnije od osvajanja ovog turnira jeste to što je tokom takmičenja njegov ogroman talenat prepoznala ugledna engleska škola za sportove “Wallsend Boy School”, u kojoj su se prikupljali dečaci talentovani za razne sportove, kako bi usavršavali svoj talenat. Zanimljivo je to što, dok je bio u toj školi, Širer je išao na razne probe u klubove kao što su vest Bromvič Albion, Mančester siti, ali i u njegov Njukasl junajted. Međutim, ni jedan od ovih klubova ‘na prvu loptu’ nije bio zainteresovan za njega.
Ipak, talentovani dečkić uspeo je konačno da nađe mesto gde će započeti svoju profesionalnu karijeru. Doduše, morao je da ode na drugi kraj Engleske, jer je prošao na probi u Sautemptonu. Ali, to nije bilo teško za Alana Širera, dečka koji je pratio svoje snove i koji je zna šta želi! Tako je sa 16 godina, počeo da živi sam, sa ciljem da se jednog dana vrati u Njukasl, svoje rodno mesto, i zaigra za svoj klub.
Iako je bio izuzetno talentovan, na debi u prvom timu “Svetaca” morao je da čeka dve godine, kada je 1988. svoj prvi meč za seniorski tim odigrao protiv Čelsija. Samo 15-ak dana nakon ovog duela, Širer je uspeo da se nađe u žiži javnosti i medija, pošto je na utakmici protiv Arsenala postigao het-trik, u pobedi Sautemptona 4:2.
Međutim, konkurencija u napadu “Svetaca” je tada bila izuzetno jaka (Mat le Tisije iRod Valas) zbog čega Alan nije dobio potreban ‘prostor’ kako bi se istakao i na delu pokazao svoj talenat.
Sezona 1989/90 je ona u kojoj mu je konačno pružena prava prlika, ali je u 23 utakmice postigao samo tri gola. Ni naredna nije bila za pohvalu i pamćenje (36 utakmica – četiri gola). A, onda je usledila 1991/92 i Širer je napokon ‘proradio’. Odigrao je 41 meč i mrežu je zatresao 13 puta. Posle te uspešne sezone, stigao je poziv za debi u nacionalnom dresu, a Alan je uspeo da postigne pogodak koji je bio samo potvrda njegove odlične forme i toga da nije za džabe u reprezentaciji. Vredno pomena je da je u to vreme dobijao velike ponude od engleskih klubova, među kojima je bio i Mančester junajted, ali je svaka bila odbijena.
Ipak, Širer nije dugo čekao da sazna ime novog kluba. Naime, pošto se reprezentacija Engleske nije kvalifikovala za Evropsko prvenstvo koje se igralo 1992, na leto iste godine, sjajnog napdača kupio je Blekburn Rovers za nešto više od pet miliona evra. Ali, opet je ‘prostor’ nedostajao.
Pogledajte i Da li je novac neophodan za osvajanje titule: Slučaj Belkburn 1995
Nakon što je prešao u redove novog tima, Šireru nije data prilika u prvoj sezoni, ali jeste u narednoj kada je bio ‘onaj stari’ – hladnokrvan, ubojit, precizan, brz… jednostavno, bio je fudbaler čija je igra uvek bila praćena pod budnim okom. Pogotovo jer je u 40 utakmica posigao 31 pogodak!
Treću sezonu u Blekburnu odigrao je na zavidnom nivou. Tada je igrao u napadu sa Krisom Satonom, što se ispostavilo fantastičnom kombinacijom i pravom enigom za protivnike. Njih dvojica su činili tada najubojitiji napadački tandem, koji je bio poznat pod nazivom “The SAS” (Shearer and Sutton). Takođe, te sezone (1994/95) je Blekburn osvojio Premijer ligu zahvaljujući njima! Inače, posle toga nikada više Roversi nisu uspeli da zavladaju u elitnoj ligi.
U napadu sa Satonom, Širer je postigao 34 gola u 41 utakmici. I sasvim očekivano je osvojio nagradu za najboljeg igrača u Engleskoj. I sledeća sezona je za njega, takođe, bila uspešna (31 pogodak u 35 utakmica), ali je za Blekburn bila katastrofalna, jer su na kraju završili kao sedmi.
CRNO – BELI HEROJ
Posle Evropskog prvenstva 1996. godine, u svoje redove Širera je pokušao, ponovo, da dovede veliki Mančester junajted, ali je epilog bio iznenađujući – Alan je odlučio da pređe u Njukasl!
“Svrake” je tada trenirao Kevin Kigan, koji je Širera platio skoro 22 miliona evra, što je u to vreme predstavljalo ogromnu sumu novca. Ali, Njukasl nije žalio, jer se fenomenalni napadač i te kako isplatio!
U prvoj sezoni na “Sent Džejms parku” (1996/97) Alan je postigao 25 golova u 31 utakmici, i zahvaljujući takvom učinku ponovo je bio proglašen za igrača godine na Ostrvu.
Druga sezona u crno-belom dresu bila je za zaborav. Širer se povredio, pa je odigrao 17 mečeva i postigao samo dva gola. Koliko je bio važan za saigrače u timu govori podatak da je te sezone Njukasl završio na razočaravajućem 13. mestu, ali je u FA kupu stigao do same završnice, gde je u finalu poražen od Arsenala (2:0). U trećoj sezoni (1999/2000) je u 37 utakmica 23 puta zatresao mrežu. Takođe, Širer je svojom sjajnom igrom vodio “Svarake” od polufinala FA kupa, gde ih je ‘izbacio’ Čelsi. Ono što je zanimljivo jeste da je te sezone prvi put, posle 11 godina profesionalne karijere, bio isključen (!) što je dokaz da je bio veoma korektan igrač, koji je se držao fer-plej igre.
Pogledajte i KVIZ: Pamtite li igrače koji su igrali u poslednjoj Širerovoj sezoni
Da je bilo dosta uspona i padova u karijeri Alana Širera potvrđuje i 2000. godina, kada se posle Evropskog prvenstva oprostio od nacionalnog dresa, povredio, odigrao 19 utakmica i postigao SAMO pet golova u prvenstvu…
Ali, eto nove nezaboravne sezone – 2001/02! Crno-beli heroj je ‘eksplodirao’. Navijači Njukasla su klicali svom junaku, a gromoglasna podrška je ‘nosila’ Širera u svakom meču! Bio je nezaustavljiv, dao je čak 23 gola u 37 odigranih utakmica.
“Svrake” je odveo do trećeg mesta u Premijer ligi. Naredna je bila još bolja. Jedna od najuspešnijih u Njukaslovoj istoriji! Crno-beli su igrali u Ligi šampiona i bili su dosta uspešni. Alan je te sezone postigao 17 golova, a njegov tim je ponovo završio na trećem mestu u prvenstvu, pa je igrao u kvalifikacijama za elitno evropsko takmičenje.
Međutim, u sezoni 2003/04, crno-beli nisu obezbedili plasman u grupnu fazu Lige šampiona jer su u plej-ofu eliminisani od našeg Partizana. Bila je to utakmica za pamćenje…
https://youtu.be/p_F6Mmnr-6k
Ipak, Njukasl je u Ligi Evrope došao do polufinala, gde je eliminisan od Marseja. Ta sezona je za Alana bila jedna od boljih u dresu Njukasla (22 pogodaka u 37 utakmica).
U svojoj poslednjoj sezoni (2005/06) je postao prvi strelac “Svraka” svih vremena sa 206 pogodaka u svim takmičenjima!
Oproštajnu utakmicu odigrao je protiv Seltika, i to svih 90 minuta! Iako je bio povređen, postigao je pogodak iz penala za konačnih 3:2.
*****
Milica Arnautović
Izvor: Dnevno.rs