Fudbal u Engleskoj je uvek bio više od sporta. Fudbal je glavni sport na Ostrvu, mesto gde je i nastao, pa samim tim je bio i neka vrsta religije za navijače.
Ali osamdesetih i devedesetih godina huliganizam i razne tragedije su doveli do toga da je bilo opasno ići na engleske stadione. Nažalost, morala je da se dogodi tragedija da bi se nešto preduzelo po tom pitanju.
Liverpul je stigao do polufinala FA kupa i trebali su da igraju 15. aprila 1989. sa Notingem Forestom na Hilsboro stadionu (Hillsborough Stadium), domu tima Šefild Vendsdeja. Interesovanje za meč je bilo mnogo veće nego što je bilo karata broj karata. Navijači su krenuli rano i puni optimizma tog sunčanog subotnjeg jutra. Nažalost, ova atmosfera će se ubrzo promeniti.
Navijači su oko 14:30h stizali sa svih strana i na mestima na kojima ih je policija usmeravala bila je nepodnošljiva gužva ali nadležni još uvek nisu bili zabrinuti. Kapije na ulazu su bile prenatrpane, a postojale su samo tri kapije i sedam prolaza koji su trebali da prime oko 10,000 ljudi na tribini Leping Lejn (Leppings Lane), i još nekoliko hiljada za viši nivo zapadne tribine, na koji se ulazilo na istim mestima. Onda je naređeno otvaranje još jedne izlazne kapije, iz koje je nagnula masa navijača koja je bila izvan stadiona. To je izazvalo sabijanje ljudi koji su već bili unutra ka zaštitnoj ogradi. Rezultat te panike je 95 mrtvih ljudi na licu mesta, a još jedna žrtva koja je bila u vegetativnom stanju je umrla kasnije, čime se došlo do konačnog broja od 96 žrtava (7 žena i 89 muškaraca, od kojih i jedan dečak od 10 godina). Uzrok smrti kod svih je bilo gušenje. Bilo je čak 730 povređenih, a neka kasnija samoubistva se povezuju sa ovom tragedijom.
Nakon takve velike tragedije bilo je potrebno sagledati uzroke i posledice. Za to je određen Lord Tejlor od Gosforta, koji je načinio Izveštaj o tragediji na Hilsborou, poznatiji kao Tejlorov izveštaj. Preliminarni izveštaj je objavljen u avgustu 1989, a konačni u januaru 1990. godine. On je nastojao da ustanovi uzroke tragedije i da da preporuke radi veće sigurnosti na sportskim dešavanjima u budućnosti.
U Tejlorovom izveštaju kao glavni razlog tragedije je naveden neuspeh policijske kontrole. Predloženo je da se svi veći stadioni budu sa svim sedećim mestima, i da svi kupci karata moraju imati svoje mesto, u odnosu na praksu koja je do tada vladala da su neki ili svi morali da stoje. Engleska i škotska fudbalska liga su uvele propise da klubovi u prve dve divizije moraju biti u skladu sa ovim preporukama do avgusta 1994. Kao rezultat toga, mnogi klubovi su obnavljali ili rekonstruisali (ili u nekim slučajevima samo delove) stadione, dok su neki gradili stadione na drugim lokacijama. Te promene su rezultirale da se neke od poznatih tribina za stajanje zamene tribinama sa sedištima, kao što su na primer Liverpulov Kop, Mančesterov Stretford End i Aston Vilin Holt End. Devedesetih su napušteni neki od najstarijih fudbalskih stadiona u Engleskoj, uključujući Midlsborow Ajrsom Park (Ayresome Park) ili Sanderlenov Roker Park, u zamenu za izgradnju novih stadiona sa većim kapacitetima.
Klubovi koji su ostali na svojim stadionima morali su drastično da smanje kapacitet, pri tome je i poseta prilikom rekonstrukcije morala biti dodatno smanjena, mada su klubovi koji su bili učesnici prve premijerligaške sezone 1992-93 dobili novac od sponzora za te namene.
Neki klubovi su rekonstruisali stadione pre nego što je izveštaj donesen. Na primer, St. Džonson (St Johnstone) je počeo izgradnju svog MekDajrmid Parka (McDiarmid Park) sredinom osamdesetih, a otvoren je za sezonu 1989-90. Koventri Siti je napravio svoj Hajfild Roud (Highfield Road) sa svim sedećim mestima pre tragedije na Hilsborou, ali su na zahtev nezadovoljnih gledalaca uklonili sedišta, koja su nakon izveštaja ponovo vraćena.
Izveštaj u suštini nije naglasio da su tribine za stajanje nebezbedne, ali je vlada odlučila da takve tribine neće biti dozvoljene. Ostale preporuke iz Tejlorovog izveštaja tiču se prodaje alkohola na stadionima, uklanjanju barijera i ograda, uskih prolaza, cenu karata i drugo.
Po nekim analizama, tragedija na Hilsborou je bila stvar koja je čekala da se dogodi. Ali, nakon takvog događaja donošenjem raznih zakona i pravila rešeno je pitanje huliganizma i urađeno je sve da se tako nešto nikad ne ponovi. U ovim našim ligama u regionu samo je pitanje kada će se nešto takvo dogoditi. Od nas zavisi da li ćemo učiti na tuđim greškama ili ćemo morati, kao i mnogo puta do sad, na svojim. Jer nije nemoguće da i naše lige budu mesto gde će se gledati fudbal.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra