Vezali smo dve pobede u nizu. U ligi. A i dve povrede. Dodatno. Prvi put, od mog prvog teksta do ovog sad, da je Venger spomenuo nešto o čemu ja pišem, a to je ’gamble!’ Kockanje sa zdravljem igrača, zarad rezultata. I za sada nas kockarska sreća ni malo ne služi!
Predrag Pešić: Kao iz topa
Na utakmici sa Sautemptonom videli smo malo bolju igru od one na koju smo navikli ove sezone. Da, naravno, nisu izostali trenuci kada su se Sančez, Remzi, a u igru se uključio i Oks, povremeno ’otimali’ oko lopte i tvrdili da je njihova, ali igra je delovala smislenije. Mislim da smo po prvi put, posle utakmice sa Junajtedom, imali više pasova u napred, nego u nazad. I to se osetilo na terenu. Nismo bili baš sjajni, ali stvarali smo pritisak. Neki igrači su se čak i trudili. Da sreća nije na našoj strani, kao što Venger tvrdoglavo tvrdi, a mi mu ne verujemo, videlo se u onim situacijama kada smo već videli loptu u mreži, ali Forster nije džabe jedan od najboljih golmana lige. Tako da se faktor sreće tu opet dovodi u pitanje, ali, možemo priznati da je ipak uticao malo više nego obično.
Još jedna stvar, koju sam primetio ja, a i mnogi drugi, je da Žiru može biti mnogo korisniji kada ima parnjaka u napadu. Jer kad je sam, koristan je kao i zimzeleno drvo na vrhu ogoljenog brda. Zašto tako mislim? Zato što je Žiru igrač koji više obraća pažnju na frizuru u toku utakmice, nego na prostor u koji bi mogao da utrči. Zato što je češće okrenut dupetom ka golu, nego licem. I zato što češće dodaje u nazad od Mertesakera. Dakle, čovek samo što ne istetovira na čelu ’ja sam ne umem da igram u napadu!’ Vengeru je trebalo dve godine da to shvati. I kada je najzad shvatio, a ujedno se i Žiru oporavio, počeo je da ga kombinuje sa Velbekom. Visok, spor i krupni belac koji igra dobro glavom i brz, tehnički dovoljno potkovani crnac sa dobrim šutem. Dobitna kombinacija u Engleskoj!
Da i dalje nismo Bajern ili Barselona, kao što mnogi od navijača misle, videlo se i po tome što smo teškom mukom i na jedvite jade dali gol u 89. minutu. Sautempton je uradio sve što je u njihovoj moći da nam to olakša. Zamenili su Tadića koji je bio pretnja po Monreala, nisu imali Šinderlina koji im je jedan od glavnih igrača, izvršili sve izmene do 75. minuta i na kraju im je odbrambeni igrač izašao zbog povrede u 80. minutu. Sve to bilo mi je veoma sumnjivo imajući u vidu da je sa druge strane Ronald Kuman, iskusni trener koji vrši toliko rano izmene, ne računajući prvu zbog povrede, menja Tadića koji mu je jedan od najkorisnijih igrača ove sezone, koji postavlja neku čudnu taktiku i ne pritiska nas u opšte (s obzirom da nam je odbrana cele sezona najslabija tačka i da nam brani treći golman), već se odlučuje za neku ’neutralnu’ igru i koji na kraju ni najmanje ne reaguje na to da mu izlazi igrač iz odbrane deset minuta pred kraj, a on nema više izmena. Ali pored toga što ne reaguje on, ne reaguje ni medicinsko osoblje. Tako da Aldervild izlazi sam, lagano, bez hramljanja, bez bolne grimase, oblači jaknu, seda na klupu i posmatra utakmicu! Pored toga, u trenutku kada mi dajemo gol, Aleksis je sam u petercu, a četiri, pet igrača su na gol liniji i kod lopte. Ovo po meni baca ogromnu senku na ovaj meč, a vi zaključak potražite sami.
Kako god, tri boda su tri boda, bez obzira na ’ukus u ustima.’
Da je Venger odličan ekonomista, potvrđuje diploma koju ima i novi stadion Arsenala, da ima odličan ’njuh’ za mlade igrače potvrđuje niz sjajnih talenata, od kojih su neki postali najbolji igrači današnjice, a neki propali, jer nije bilo mesta za sve u Arsenalu. Ali da je Venger dobar motivator, da ume da podvikne i trgne ekipu iz ’bedaka’ ne potvrđuje niko. Pa tako ni Anri koji je upitan u jednom intervjuu na temu motivisanja od strane trenera naveo Gvardiolu u Barsi i još neke trenere iz perioda kada je igrao u Monaku kao klinac. A Venger rođače? ’Zar i ti sine Brute?’
Mnogi menadžeri pritisak sa svoje ekipe otklanjaju tako što pecnu nekog igrača ili trenera protivnika. Pa se to nekad pretvori i u medijski ’rat’ ali sve je to ono što fudbalu daje dodatnu draž. Međutim, Vengeru su se izgleda ’muda’ skupila i zborala kao suve šljive, mnogo pre lica. To je čovek kome je pre kriva sreća nego loša partija igrača. To je čovek kome je svoje džentlmenstvo i viteštvo važnije od svega. A tako je bilo i sad, kad ga je kapiten Stouka, inače čovek koji je Remziju prelomio nogu, upozorio da ga zajedno sa ekipom čeka pakao na ’Britaniji’. Venger je odgovorio u fazonu ’make love, not war’ i podigao roze zeku obučenog u dres Stouka. Ono što me posebno nervira je i to da se takav stav i odnos preneo na igrače, tako da imam osećaj da kad bi im neko i podviknuo tu i tamo, da bi se mukice rasplakale. A dobro znamo šta se desi kad neki igrač Arsenala pusti suzu. Umre jedna beba pande.
S obzirom da u slobodno vreme više volim da razmišljam nego da igram ’counter strike’ , tako sam dobro razmislio o tome zašto se navijači Arsenala dele i čemu vode te podele. Došli smo u situaciju da kada bilo ko ima drugačije mišljenje od našeg, tog nekog nazivamo hejterom, glupanom ili nađemo neki treći izraz. Što je vrlo glupo i hejterski. Jer sve nas ujedinjuje upravo ta ljubav prema klubu i ako nemamo poštovanja jedni prema drugima, od koga da ga očekujemo? Zar je moguće da se takmičimo ko više voli klub? Zar ja koji pratim klub više od decenije i po, koji sam posvetio parče kože Arsenalu imam veća ’prava’ da iznosim mišljenje od nekog ko gleda Arsenal tek tri sezone? Nemam. I to je vrlo prosto. Svako na ovom svetu ima pravo na svoje mišljenje i dokle god ne vređa ima pravo da očekuje poštovanje tog mišljenja, kakvo god ono bilo!
Sa druge strane, razmišljao sam i o tome kako Venger konstanto ’kuka’ i žali se na sreću. A kada sagledamo malo širu sliku mi imamo sreće više nego onaj lik što je skočio sa mosta u San Francisku i ostao živ. (Malo skrećem sa teme, ali poučno je. Čovek je u trenutku skoka shvatio da u stvari probleme koje ima nisu u opšte nerešivi, ali već bilo kasno, skočio je. Tako da razmislite pre skakanja s mosta.) Zašto tako mislim? Pa zato što godinama rasprodajemo najbolje igrače, u glavnom ne dovodimo nikog, kuburimo sa povredama, ne menjamo taktiku od 99. godine, a konstantno smo u prvih četiri u ligi, igramo ligu šampiona, a čak smo prošle godine osvojili i FA kup! Čak i to finale kada pogledate, ne može se reći da nismo imali sreće! Tako da, eto još jedne stvari za koju mislim da Venger nije u pravu.
Idemo Stouku na noge. Ne provodimo se baš najbolje tamo, a ne bi trebalo ni sada da imamo previše optimizma. Međutim, ako Venger odluči da odustane od svoje taktike koja je bolje ’cleen sheet’ nego da pobedimo 4-1, imamo čemu da se nadamo. Odbrana nam je stvarno truba, još forsiramo povređene igrače, još igramo taktiku koja se oslanja na odbranu. Sve to pomalo nema smisla, znajući da u timu imamo puno igrača sposobnih da u ofanzivi rastave bilo koju odbranu u ligi. Ali sve više verujem da Venger pre utakmice stavi sluške, odvrne ’poker face’, namršti se u ogledalo i kaže sebi kao pravi kocar: ’danas je tvoj srećan dan Vengi, ne odustaj od svoje taktike, čak, štaviše, toliko je ovo tvoj dan da treba poslati Belerina da ti uplati na Totenhem ovaj vikend.’
COME ON YOU GUNNERS!
Foto: premierleague.com