Nemanja Vidić je u januaru 2016. godine doneo odluku da završi svoju prebogatu fudbalsku karijeru, Među prvima koji mu je uputio lepe reči tim povodom bio je Rio Ferdinand, njegov parner iz Mančester junajteda.
Mnogi su se tada prisetili koliko je moćno delovao taj štoperski tandem, koji će svkako biti upamćena kao možda i najbolji bar centralnih bekova u dosadašnjoj istoriji Premijer lige.
Fudbalski portal Squawka napravio je izbor od 13 štoperskih parova koji po mišljenju njihove redakcije zaslužuju da budu pomenuti rame u rame uz Vidića i Ferdinanda. Među njima nisu samo velika imena iz elitnih klubova, već štoperi koji su u tandemu delovali uigrano i zajednički obavljali dobar posao.
Džon Teri i Rikardo Karvaljo (Čelsi)
Kada je Rikardo Karvaljo 2004. godine došao u Čelsi i priključio se prvom treningu, Džon Teri je sigurno bio prezadovoljan. Odluka Žozea Murinja da dovede Karvalja, sa kojim je pre toga radio u Portu, bila je jako mudra, jer su se dva štopera odlično dopunjavala.
Par je razvio izuzetan međusobni odnos i primili su samo 15 golova u sezoni 2004/05 u kojoj je Čelsi osvojio titulu. I u idućem šampionatu su pokazali da se nije radilo o sreći i u Premijer ligi su primili svega 22 gola.
Zajedno su osvojili dve Premijer lige, tri FA kupa i dva Liga kupa. Od 2010, kada je Karvaljo za Murinjom otišao u Real Madrid, Teri nije uspeo da se tako uigra ni sam jednim štoperom, iako su i Geri Kejhil i Kurt Zuma veoma solidno igrači. To samo pokazuje koliko je tandem Teri-Karvaljo bio dobar.
Toni Adams i Stiv Bold/Martin Kion (Arsenal)
Toni Adams je bio na svom vrhuncu kada je Arsen Venger došao u Arsenal, a Stiv Bold, iako je bio već na sredini tridesetih godina, uspeo je da uđe u dobru formu zahvaljujući novom režimu treninga i ishrane koje je uveo Venger.
Pročitajte i Kako se Arsenal ’97. spremao za duplu krunu: “Bold naručio 35 piva za nas petoricu”
Tokom sezone 1997/98 defanzivni zid koji su činili Toni Adams i Stiv Bold (ali i Martin Kion) činio je tu razliku u timu koji je osvojio duplu krunu. Tandem je bio obožavan od strane navijača zbog svog beskompromisnog stila igre i činjenice da igraju zajedno od 1988. godine. Njihove igre su postale stadnard kada je u pitanju to kako odbrana Arsenala treba da deluje i, kada se karijera Stiva Bolda bližila kraju, “tobdžije” su imale sreću da na klupi imaju već pripremljenog Martina Kiona, koji je odmah uskočio.
Adams i Kion su momentalno formirali odličan tandem i predstavljali srce Arsenalove granitne odbrane u narednim sezonama.
Nemanja Vidić i Rio Ferdinand (Mančester junajted)
Rio Ferdinand i Nemanja Vidić su individualno bili među najboljim defanzivcima na svetu i obavljali su svoje poslove uspešno čak i u situacijama kada onaj drugi nije bio tu da počisti nered. Iako su obojica bili odlični u duelnima, Vidić je bio čvršći i obavljao “prljavi” posao, dok ga je Ferdinand pokrivao.
Tandem je funkcionisao perfektno i Mančester junajted je tri puta za redom osvojio Premijer ligu i uzeo trofej u Ligi šampiona kada su njih dvojica igrala ispred Edvina van der Sara.
Pročitajte i Didije Drogba: Ovo su tri najbolja defanzivca protiv kojih sam igrao
Teško da ćemo u skorije vreme videti bolji štoperski par od Vidića i Ferdinanda, a naročito to važi za fanove Mančester junajteda, koji iz nedelje u nedelju gledaju svoj tim strepeći da će primiti gol iz bilo kog ubacivanja lopte u kazneni prostor.
Stefan Anšo i Sami Hipija (Liverpul)
Sani Hipija i Stefan Anšo su delovali kao da imaju telepatsko sporazumevanje i formirali su izuzetno uigran tandem tokom tri godine zajedničkog igranja na Enfildu. Dvojac je doneo stabilnost “crvenima” i dao veliki doprinos osvajanju triple krune u sezoni 2000/2001 (Kup UEFA, FA kup i Liga kup).
Obojica igrača su bila dobra u vazdušnim duelima, a njihovo ćitanje igre i postavljanje donosilo je probleme mnogim napadačima. Kada je Enšo 2005. godine otišao iz Liverpula, Džejmi Karager je prebačen na njegovo mesto, iako je do tada igrao na poziciji beka. I on je sasvim solidno sarađivao sa Hipijom i pomogao u osvajanju FA kupa 2006. godine.
Frank Lebef i Marsel Dasai (Čelsi)
Tandem Franka Lebefa i Marsela Desaia doneo je sjajan miks igrača igrača koji je beskompromisan u duelima i drugog koji ume sa loptom. Desao i je bio zadužen za “prljave poslove”, dok je Lebef korigovao lopte i igrače koji bi eventualno prošli pored kapitena Čelsija. Tandem je vodio odbranu Čelsija tokom šest sezona i osvojio FA kup i Super kup protiv Real Madrida. Ovojica igrača su bili Francuzi i bili su deo tima koji je 1998. godine osvojio Svetsko prvenstvo.
Stiv Brus i Geri Palister (Mančester junajted)
Tandem koji se po čvrstini i uigranosti mogao meriti sa Vidićem i Ferdinandom. Stiv Brus i Geri Palister su značajno pomogli u osvajanju dve vezane titule Mančester junajteda u Premijer ligi 1993. i 1994. godine.
Stiv Brus je već bio na Old trafordu, a Aleks Ferguson je tražio još jednog štopera koji bi mu bio partner i zapazio je Palistera tokom utakmice sa Midlzbrom 1989. godine. Za njegovo dovođenje oboren je klupski rekord u visini transfera, ali Palisterove igre u početku nisu opravdavale toliku cenu. Međutim, par se kasnije uigrao i doprineo osvajanju FA kupa 1990. godine i Kupa pobednika kupova 1991, kada je savladana Barselona.
Lukas Radebe i Rio Ferdinand (Lids)
Lukas Radebe je u svoje vreme bio neverovatan štoper i pomogao je mnogim drugim igračima da podignu svoj nivo igre. Pod njegovim tutorstvom Dejvid Veteral i Majkl Duberi su prosperirali.
Kada je 2000. godine na Elan Roud stigao Rio Ferdinand, Radebe je konačno dobio nekog koga neće morati da podučava. Tandem je od samog početka delovao moćno i dogurali su čak do polufinala Lige šampiona 2001. godine. Brojne povrede su, međutim, sustigle iskusnog Radebea, koji je kasnije svoju kapitensku traku predao Ferdinandu.
Sol Kembel i Kolo Ture (Arsenal)
Nepobedivi.
Sezonu 2003/04 Arsenal je završio bez poraza, a u srcu njihove moćne odbrane bili su Kolo Ture i Sol Kembel. Ovaj dvojac je dao ogroman doprinos osvajanju titule i obojica igrača su u to vreme bila u svom zenitu, igrajući gotovo bez greške.
Pogledajte i :
- Neverovatna priča o prvom treningu Koloa Turea sa Arsenalom
- Sol Kembel – Kako je uplašeni momak postao neprelazna stena na terenima Premijer lige
Martin Laursen i Olof Melberg (Aston Vila)
Olof Melberg i Martin Laursen su kultni heroji među navijačima Aston Vile, koji se sa setom sećaju vremena kada su imali ova dva momka u srcu odbrane, ali i u napadu, pošto su obojica bila izuzetno opasna u protivničkom šesnaestercu kod prekida. Laursen i Melberg su bili sjajno ukomponovani i u sezoni 2006/07 su vodili Aston Vilu skoro do pozicije koja garantuje mesto u Evropi, a godinu dana kasnije su to i uspeli, završivši kao šesti.
Alan Stabs i Dejvid Vir (Everton)
Dvojica ostrvskih štopera iz stare škole dugo su i uspešno sarađivala u dresu Evertona. Visoki Vir je dobijao svaki vazdušni duel, a Stabs je bio siguran sa loptom i pouzdan prilikom njene distribucije.
Robert Hut i Rajan Šoukros (Stouk)
Dva izuzetno oštra i čvrsta momka u jednom periodu su postala simbol Stouka i njihovog stila igre. Njihov doprinos u tome da Stouk postane stabilan član Premijer lige je zaista ogroman. Nije preterano reći da su činili jedan od najboljih štoperskih parova u Premijer ligi u tom periodu. Oni su često umeli da postignu i golove nakon prekida, gde su se takođe držali jedan blizu drugog ne bi li napravili veći haos u petercu. Šoukros i Hut su i privatno u dobrim odnosima, a zajedno su odigrali više od 100 mečeva u Premijer ligi.
Geret Sautgejt i Ugo Ehiogu (Midlzbro)
Midlzbro je napravio pravi potez kada je spojio Sautgejta i Ehiogua, jer su oni i ranije bili saigrači u dresu Aston Vile. Nije im bilo potrebno vreme za upoznavanje, pa su rezultati od samog početka bili dobri i pomogli su ekipi da opstane u Premijer ligi. U narednim sezonama oni su bili stub ekipe, koja se ustalila na sredini tabele Premijer lige, a u sezoni 2004/05 su došli do sedme pozicije. Priznanje za njihov zajednički rad je i to da su obojica tada dobili poziv za reprezentaciju Engleske.
Rajan Nelsen i Kristofer Samba (Belkburn)
Nelsen i Samba su bili fenomenalan par, izuzetno zaslužan za opstanak u Premijer ligi u sezoni 2010/11. Obojica su bila dobra i u osvajanju lopte i u igri glavom, ali i opasni u napadačkim akcijama. Tokom leta 2012. obojica su napustila Blekburn, nakon čega je usledilo ispadanje.
