Gol za pobedu u nadoknadi vremena je nešto što navijači nikad ne zaboravljaju. A gol u nadoknadi vremena kojim se obezbeđuje pobeda i opstanak u ligi je nešto što strelcu donosi status kultne ličnosti.
Ovakvi trenuci nisu česti i upravo zbog toga predstavljaju pravu dragocenost fudbalske igre. A sad zamislite da je strelac jednog ovakvog gola golman.
Čovek kome je ovo pošlo za nogom zove se Džimi Glas. Bio je golman skromnog znanja, ali velike sreće, koja ga je pogledala tog 8. maja 1999. godine i zahvaljujući kojoj je on postao živa legenda engleskog Karlajl Junajteda.
Zašto je slučaj Džimija Glasa ravan čudu:
-
Zato što je gol postignut u poslednjem kolu
-
Zato što je postignut u 95. minutu
-
Zato što je obezbedio opstanak u ligi
-
Zato što je Glas bio golman
-
Zato što je bio tek treća opcija
-
Zato što je samo tri puta branio za klub čiji navijači ga nikada neće zaboraviti
Borba za opstanak, svedoci smo toga skoro svake godine, u Engleskoj je obično veoma dramatična, a neretko i uzbudljivija od šampionske trke. Gubitnik u ovoj trci doživljava žestok udarac, koji je ponekad toliko jak da klub i navijači od njega više nikad ne mogu da se oporave i ostaju večito zarobljeni i nižim krugovima ligaškog ili neligaškog fudbala.
Kad golman postane čovek odluke u utakmici odluke
Karlajl Junajted je svoju utakmicu poslednjeg kola sezone 1998/99 dočekao kao poslednjeplasirani tim u četvrtoj ligi Engleske. U slučaju da ne pobede ekipu Plimuta, čekao ih je oproštaj od profesionanog fudbala i prelazak u poluamaterske vode.
Na žalost svih prisutnih navijača, njihova ekipa je imala rezultat 1-1, koji nije bio dovoljan za opstanak. Meč je bio skoro gotov i bilo je vremena da se izvede još jedan udarac iz ugla. Skoro 100 metara od te gužve stajao je golman Džimi Glas. U Karlajl je došao na pozajmicu iz Svindona, kada su se prva dva golmana Junajteda povredila. Čudna igra sudbine je da ga je u Karlajl doveo Najdžel Pirson, koji će 16 godina kasnije kao menadžer iskusiti podjednako dramatičnu borbu sa opstanak sa Lesterom u Premijer ligi.
Pogledajte i Najdramatičniji begovi iz zone ispadanja u istoriji Premijer lige
S obzirom da nije imalo šta da se izgubi, Glas je potrčao ka protivničkom golu. Lopta nije išla na njega, ali je jedan njegov saigrač uspeo da solidno šutira glavom. Protivnički golman je odbranio, a lopta je pala pravo na nogu Glasu, koji je šutirao i pogodio mrežu.
Bio je to gol za opstanak! Bilo je to čudo!
Stotine navijača su utrčale na teren, a gol je prikazan u svim sportskim emisijama širom Engleske i sveta. Džimi Glas, četvrtoligaški golman, postao je sportski heroj koji je po ko zna koji put dokazao da je u fudbalu moguće apsolutno sve. Baš kao što je moguće i u životu, što je pokazala životna priča ovog momka rođenog 1973. u Epsomu.
Taksimetar života
Ovaj gol je doneo Glasu pet minuta svetske slave, ali nije njegov život pretvorio u Holivudski film. Nastavio je da iz sezone u sezonu menja klubove, ali nigde nije bio prvi golman, da bi na kraju završio igrajući za potpuno amaterske ekipe i to kao napadač.
Njegov slavni pogodak je bio dovoljan da obezbedi opstanak klubu, da se nađu u vestima, ali ne i da mu donese bogatstvo. Od nečega je moralo da se živi i Glas je sa 27 godina odlučio da batali fudbal i počne da radi. Postao je taksista.
Fudbal sada prati samo slušajući radio u svom automobilu. Desi mu se da ponekad čuje komentatora kako kaže: “Ostalo je samo malo vremena, svi kraću napred, čak i golman, koji će pokušati da uradi ‘Džimija Glasa'”.
Fudbalske subote zamenio je subotama u taksiju, a mnogi njegovi putnici u Dorsetu nemaju pojma da ih vozi čovek o kome su pisali svi engleski mediji.
“Većina mojih subota sada prolazi tako što vozim stare gospođe od njihovih sređenih kuća do frizerskih salona ili vozim ljude na stanicu”, rekao je Glas 10 godina nakon postizanja čuvenog gola.
“Dok slušam prenos utakmica na radiju osećam se toliko udaljenim od fudbala i sveta slave, kome sam pre 10 godina pripadao.”
*****