Žestoko je peklo Engleze što su posle tragedije na Hejselu pet godina bili izgnani iz fudbalske Evrope.
Čim su se 1990. godine vratili na kontinentalnu scenu, odlučili su da rivalima serviraju osvetu, a gde bi gorak obrok protivnicima mogao biti bolje spremljen nego na ”De Kajpu”.
Umesto palačinki, te majske večeri 1991. godine na roterdamskom ”Tiganju” , stadionu Fejenorda, okretala se lopta, a povod je bilo finale Kupa pobednika kupova, u to vreme drugo po značaju UEFA klupsko nadmetanje. Za pobednički pehar su se borili Mančester Junajted, nekadašnji šampion ”starog kontinenta” i Barselona, veliki klub bez zvanja najboljeg u Evropi do tog trenutka, ali sa tri pehara u svojim vitrinama u ovom takmičenju.
Sa trenerske pozicije je katalonskom družinom komandovao čuveni Johan Krojf, dok je Engleze predvodio budući velikan Aleks Ferguson, koji je u prvih 5 sezona na klupi ”đavola” osvojio samo FA kup prethodne godine, ne računajući više revijalni Super kup Engleske. Bilo je krajnje vreme da njegovu sobu ukrasi jedan međunarodni
trofej.
Mađarski Peč, velški Reksam, francuski Monpelje i poljska Legija su ubedljivo počišćeni na putu do završne predstave, ostalo je da belu zastavu istakne španski predstavnik i da slavlje počne u gradu tekstila.
Oko 50.000 pari očiju došlo je da posvedoči o ovom događaju. Čast da deli pravdu pripala je Šveđaninu Bou Karlsonu. Sve je bilo spremno za spektakl i veliki ‘’kambek’’ klubova iz postojbine fudbala na završnu predstavu koja je , sticajem okolnosti, bila režirana tako da baš oni odigraju završni čin.
Prvu dobru priliku nije iskoristio Škot u redovima Mančestera, Brajan Mekler, pošto je iz odlične pozicije šutirao preko gola.
I sledeća šansa bila je pred golom Katalonaca. Posle nesporazuma u odbrani Barselone, Li Šarp je obišao golmana Busketsa, ali je promašio nebranjeni gol.
U prvom delu igre više nije bilo naročito uzbudljivih situacija, pa su mreže ostale mirne.
Drugo poluvreme značilo je nastavak teške bitke, bunkeri su bili neprobojni sve do 67. minuta. U tom momentu je krenula pobednička paljba u stilu naslednika Horacija Nelsona. Holandska luka je postala moderni Trafalgar, samo što su umesto topova tukli ”harijeri u kopačkama”. Dosuđen je slobodan udarac u korist čete Aleksa Fergusona, kapiten Brajan Robson je uputio centaršut u srce šesnaesterca, Karlos Buskets je bio neodlučan, krenuo je na loptu
pa se ukopao, a neodlučnost čuvara mreže s Pirineja vešto je iskoristio robusni defanzivac Stiv Brus, nadskočivši odbrambene igrače Barselone, glavom je lobovao oca Serđija Busketsa , loptu je na par metara od gola ‘overio’’ i u mrežu zakucao Mark Hjuz, bivši ljubimac ‘’sosiosa’’ sa Nou Kamp stadiona, bacivši svoj tim u suficit – 1:0 za Junajted. Prvo veliko evropsko slavlje navijača sa Ostrva posle pola decenije prinudne tišine moglo je da počne.
Samo šest minuta kasnije, Mekler je na sredini terena presekao pas igrača u plavkastim dresovima, milimetarski tačno pronašao rupu u odbrani protivnika, ‘’gurnuo u vatru’’ Hjuza, a velški zmaj je na nekih 25 metara od gola vešto obišao istrčalog Busketsa i iskosa bljunuo vatru iz svoje desnice za novo veselje svojih pristalica.
Zaorilo se ”Glory, glory Man U”, u slavu ”sinova” Elizabete Vindzorske!
Međutim, ubeđenost u siguran trijumf pokolebana je već posle četiri minuta, jer je jedna od ”ikona” Barselone, čuveni Holanđanin Ronald Kuman, na svoj način izveo slobodan udarac sa tridesetak metara, golman Sili je bio uspavan, pa se lopta našla u donjem desnom uglu Mančestera.
Pomislili su oni kojima je ”blau-grana” na srcu da su njihove molitve iz Svete porodice uslišene, ostalo im je još 11 minuta nade, dok je strepnja njihovih rivala s druge strane tribine oživela.
Tako su se nada i strah smenjivali sve do par minuta pre kraja meča. Junak iz situacije koja je donela prednost Junajtedu, Stiv Brus, u trenutku je mogao postati tragičar. Nesigurno je uputio loptu prema svom saigraču u dresu sa brojem 1, presečeni pas u šesnaetercu je završen dodavanjem prema vedeti Barse, Mihaelu Laudrupu, ovaj se našao sam u srcu ”kaznenih 16”, rezantno je šutirao, pobednički su svi sa klupe ispred koje je stajao Krojf skočili visoko podignutih ruku – ”bubamara” je išla pravo u okvir, daleko od stative i prečke.
Goooooooolllllll, već su spremali da izuste svoj bravurozni poklič komentatori sa poluostrva na jugu Evrope, ali je u odsudnom deliću sekunde Posejdon na zemlju poslao svog izaslanika, Klejtona Blekmora, koji je sa gol-linije izbio loptu u polje i i snovi Katalonaca o produžecima su ostali nedosanjani.
Fudbalska Evropa je opet progovorila engleski. Otpisani su se vratili da bi bili zapisani u istoriji. Grofovi Lakašira su ogrnuli pobedničke pelerine…
Dragan Stojić
