Radost svekolikog čovečanstva zbog ulaska u XXI vek i treći milenijum bila je tolika da su mnogi ovaj događaj prerano slavili. Mase ljudi širom sveta izašle su na ulice između 31.decembra 1999. i prve januarske noći 2000. godine i uz vatromet euforično demonstrirale svoju očaranost posebnim kalendarskim pokazateljem. Međutim, kad su se strasti malo stišale-shvatili su da je energija rasuta uzalud, jer je matematika neumoljiva- treća “hiljadarka” i dvadeset prva “stotka“ startovale su godinu dana kasnije!
Za razliku od njih, Fudbalska asocijacija (FA) je u svojim kancelarijama imala bolje matematičare, pa je prvo finale svog takmičenja, FA kupa, zakazala u uvodnoj godini novog milenijuma i to na stadionu koji je Vembliju gordo poručio „zbogom“ i preoteo ulogu “hramu fudbala“.
Pročitajte i: Istorija FA kupa, najstarijeg fudbalskog takmičenja na svetu
Pročitajte i: Vembli: Tradicija vs Savremeno doba
Nova adresa na kojoj je trebalo pobedniku najstarijeg nadmetanja fudbalskog sporta uručiti pehar bio je Vels, “poštanski fah” Kardif, sanduče u kom je stajao trofej nazvano je Milenijum stadion, a ko će u zemlji zmajeva prvi doleteti i izvući trijumfalnu pošiljku – u proleće 2001. godine odlučivali su igrači Liverpula i Arsenala.
Menadžer Arsenala Arsen Venger svoje fudbalere postavio je kao u ratu , samo što se radnja ove priče odvijala na Zapadu, pa nije okupio ’’rusku veliku petorku’’ koja bi komponovala pobedničku melodiju, već je u odbranu mobilisao petoricu Engleza, isto toliko svojih Francuza je poslao na prvu liniju “fronta”, a u “tampon zoni” je manevrisao Šveđanin Fredi Junberj (Ljungberg).
S druge strane, njegov sunarodnik Žerar Ulije svoje pulene je okupio kao da je reč o smotri “Radost Evrope”, pošto je u startnoj postavi imao internacionalce iz šest država Starog kontinenta, a najveće nade da će pristalicama Crvenih odsvirati “Odu radosti” polagao je u domaćeg asa Majkla Ovena.
Prestonička artiljerija je bila dobro punjena, a prvi precizniji hitac umalo nije Redse zavio u crno.
Ljunberg je krenuo s centra igrališta, u pravom trenutku uputio loptu u prostor na 25 metara od gola Liverpula, tamo ju je prihvatio Anri i kao Žan Valžan u romanu Viktora Igoa pobegao svojim čuvarima, zaobišavši Sandera Vesterfelda stvorio sebi priliku za egzekuciju, međutim, njegov šut iskosa s pet metara nije doneo promenu na semaforu, jer je Stefan Anšo, kao pravi Švajcarac, pristalica neutralnosti, pa je sa gol linije rukom skrenuo loptu u korner sačuvavši neutralan rezultat. Tobdžije su tražile da arbitar pokaže na “belu tačku”, sudija Stiv Dan je mislio suprotno, pa je ostalo da se raspravlja je li čaša do pola puna ili od pola prazna. Za Mersisajdovce čaša meda, za Londonce čaša žuči, jedino tu dileme nije bilo.
Za Vengera je oduvek napad bio najbolja odbrana, pa su njegovi strelci dobrano glancali svoje oružje, Ulije se trudio da ulije čvrstinu svojoj jedanaestorici, ali je prvih 45 minuta prošlo u primirju kad je u pitanju rezultat, a odlazak na odmor je značio pregrupisavanje snaga s obe strane i pripremu za odlučujući udarac protivniku.
U drugom poluvremenu se činilo da neka nevidljiva sila pokušava da razoruža londonski klub i tera ekipu s Hajberija da ispaljuje samo manevarske granate, a kapiten Liverpula, Finac Sami Hipija, pravio je ’’jezero’’ pred golom svog saigrača Vesterfelda, pa su navijači Arsenala pomislili da će sve što su stvorili njihovi ljubimci biti potopljeno .
No, u 72. minutu je, konačno, uvenula holandska ’’lala’’ s brojem 1 u timu (tada) četvorostrukog šampiona Evrope. Pokušao je prvi ’’cvet’’ u Ulijeovoj bašti da raširi opojni miris vođstva svog tima, ali je sve bilo prekratko, loše ispucana lopta stvorila je konfuziju u redovima Crvenih, zli botaničar bio je Rober Pires, pa je otrovnim pasom stvorio dobru priligu Junberju, kao Skanijin teretnjak je Šveđanin pregazio prostor pred sobom, u šah poziciju je doveo defanzivni red protivnika, na kraju je zaobišao vratara i rutinski pogodio mrežu- 1:0, zaslužena prednost Arsenala.
Sad su Redsi u zlatno-teget opremi morali da traže zlatni kalauz kojim bi otključali ono sanduče s početka ove priče, jer su ličili na pešadiju koja goloruka nasrće na artiljerce iz grada na Temzi.
Stihijski napadi umalo nisu koštali Hipiju i društvo, jer je Tjeri Anri propustio šansu da udari pečat na ugovor s istorijom FA kupa. Toni Adams je na 16 metara od gola Simana zaustavio napad rivala, prosledio loptu do Ljunberja, izvrsni Skandinavac je s polovine terena omogućio francuskom golgeteru da udvostruči vođstvo Ganersa, ovaj je furiozno prošao između Anšoa i Hipije, opet je Helvet igrao rukom u zoni penala, lopta je ostala u nogama Anriju– u ovoj situaciji Vesterfeld je majstorski ’’skinuo’’ šut sa 13 metara najboljem strelcu u istoriji Arsenala. Čak ni tu nije bio kraj uzbuđenju, jer je tamnoputi golgeter dobio bonus pokušaj, samo što nije bilo efekta- Hipija je opet bio Hudini i začarao prolaz do mreže.
Nikako navala iz grada Bitlsa bezuspešno je pokušavala da čupne brkove Dejvida Simena. Nekadašnja Lisica iz Lestera Emil Heski nije uspela da ujede takmace iz severnog dela Londona, klupska ikona iz devedesetih Robi Fauler polako je bledela, pa je lokalni junak travu Milenijuma zgazio tek u 77. minutu, Čeh Patrik Berger je još žalio za Vemblijem, na kom se proslavio tokom Evropskog prvenstva 5 godina ranije.
Sve navedeno bi radovalo Vengerove pulene da nije bilo čoveka koji je u to vreme sve činio da Liverpul ne korača sam prema kruni s tri dijamanta (kupova) i jednim biserčićem (Čeriti šild) u sezoni. Milenijumska bomba, dovoljno sofisticirana da locira topove i raznese ih u paramparčard, zvala se Majkl Oven.
Sedam minuta pre kraja utakmice je odjeknula prva detonacija i raznela Arsenalov arsenal.
Slobodan udarac izveo je Geri Mekalister, veznjak rodom iz Bogorodičinog grada (Madervel). Kao iz dubine Loh Nesa je lopta poletela pred Simenov gol, Markus Babel je bio spretniji u skoku od Adamsa, a sa 6 metara udaljenosti je ’’mali Bog’’ engleskog fudbala Oven poluvolejem pogodio donji ugao i doneo rezultatski balans.
Poremetio je golgeter s Enfilda ceo ’’raspored časova’’ Profesora Vengera, Francuza je zabolela glava, jer se pojavio mangup koji vršlja po kabinetu i ometa njegove đake, a adekvatnu kaznu nije mogao da smisli dovoljno brzo, a to omaleni vihor u kopačkama nije praštao.
Dva minuta pre kraja meča mu je pošlo za rukom da bez sunđera obriše tablu s Vengerovim pobedničkim formulama.
Izvrsno je Berger s polovine igrališta koja je pripadala Liverpulu poslao loptu u prostor između Adamsa i Diksona, čigra iz Čestera je pokupila poklon na tridesetak metara od Simena, oslobodio se beka, ušavši u kazneni prostor povukao je loptu udesno, pokušao je i kapiten Arsenala da interveniše klizećim startom, ali je Majki dijagonalnim udarcem a la Đoković 2011 načinio brejk i doneo svom timu meč-loptu.
Ponuđeno – iskorišćeno. Poslednji zvižduk sudije Dana je značio trijumf Liverpula. Šampionski pojas u jednoj od kup verzija je pripao kolektivu s reke Mersi.
Tobdžije su bile ošamućene, četiri dana kasnije su Crveni postali apsolutni kup – prvaci u Evropi.
Tejt galerija je mogla biti obogaćena slikama ovih junaka.
Dragan Stojić
