Fudbalski tim je sličan vojsci, da bi bio uspešan mora imati sposobnog komandanta (trenera), obučene vojnike (igrače) i, naravno, ubojito naoružanje.
Sva tri uslova ispunio je londonski Arsenal u Kupu pobednika kupova 1994. godine, pa je dobio taj rat, a i naredne sezone su Tobdžije slale precizne plotune u mreže rivala.
Nisu Englezi posustajali do polufinala, protivnici kao da su im se suprotstavljali manevarskom municijom, a u toj rundi su naspram sebe u uvodnoj utakmici dvoboja za finale imali moćniji rod ’’vojske u kopačkama’’ , mornaricu iz Đenove – Sampdoriju.
Branilac trofeja je zatalasao na polovini protivnika posle nešto više od pola časa igre i posada Svena Jerena Eriksona je ispustila kormilo iz šaka.
Aut sa desne strane, u visini šesnasterca Sampa, loptu je prihvatio Rej Parlour, uprkos zgusnutom rasporedu igrača prebacio ju je preko glave Lombarda, Evani je nakratko intervenisao, ali je to bilo na nivou izbacivanja vode kašicicom sa broda koji tone.
foto:pixabay.com
Na 13 metara od Zengine mreže je odbitak dočekao Dejvid Hilijer, ispalio granatu poluvisoko po sredini gola, bivši trener Crvene zvezde je nekako odbio loptu, međutim, na loše mesto za njega, na pravom za ’’ganerse’’ se našao defanzivac Stiv Bould, pokazao da je manjak kose na svojoj glavi nadoknađivao viškom pameti i spretnosti, a to znači samo jedno. Sa sedam metara je oštro, malo iznad zemlje, podigao loptu i pogodio bliži, levi ugao- 1:0 u korist Arsenala.
Nisu Manćini i njegovi saigrači ni stigli do pojasa za spasavanje, a već ih je ogroman talas zapljusnuo nasred britanskog kopna.
Šveđanin Štefan Švarc je izveo korner u 36. minutu, Bould je načinio poluokret kod bliže stative i glavom prebacio loptu u visokom luku preko svih igrača i golmana Zenge, ona se zakoprcala u suprotnom uglu, pa je Baćićina lula sa amblema Đenovljana zaličila na ispušenu muštiklu- 2:0 za četu s Hajberija.
Umesto čamca, Italijane je spasao protok vremena, uspeli su da se uhvate za slamku zahvaljujući isteku onog predviđenog za prvi deo utakmice.
Ako želiš sreću dobiješ ’’sedmicu’’ na lotou, ukoliko hoćeš magiju angažuješ Big Laleta, dok je za bitne golove u poslednjoj deceniji prošlog veka bio zadužen Vladimir Jugović.
Napad koji nije mnogo obećavao, fudbaleri u plavoj opremi su tražili put do cilja, ličilo je na Kolumbov put u Novi svet na probušenom čamcu, na kraju je izgledalo kao da su atak izveli s nosača aviona Kavur.
Začetnik akcije podalje od Dejvida Simena bio je Invernici, prebacio je loptu bliže golu Arsenala, na nekoliko metara od kaznenog prostora su čestim dodavanjima Đenovljani pokušavali da probiju bedem domaćih, reprezentativac SR Jugoslavije je pokušao da uputi pas u šesnaesterac ka Lombardu, a onda se u priču umešao Toni Adams.
U nemogućnosti da ošiša polušpica Sampa, pošto je ovaj već uveliko bio ćelav, nespretnom reakcijom, pokušajem presecanja pasa, u padu je na 13 metara od gola svoje ekipe samo zakačio loptu, ona je nošena čudnim efeom odskakutala daleko od Simena, koji je istračao, a Juga je postao tuga za Tobdžije, pošto je neometan sa dva metra lagano, udarcem po zemlji, pogodio nebranjenu mrežu. Sampdorija se u 51. minutu vratila u igru – 2:1.
Jedra nekadašnjeg kluba Vujadina Boškova su zakrpljena i nekako je Eriksonov brod nastavio plovidbu Hajberijem, no ubrzo ga je sustigla nova bura.
Pol Merson je iz kruga na centru terena uputio duži pas između odbrambenih igrača gostujućeg sastava, lopta je skakutala, Jan Rajt je krenuo u sprint, ugurao se između Marka Rosija i njegovog kolege sa brojem jedan na dresu, naslućivalo se kako će proći čuvar mreže člana Serije A.
Na fudbalskom terenu nema zgrade, Spajdermen Zenga je u tom slučaju nemoćan, pa je napadač Arsenala pokidao njegovu mrežu. Čim je lopta drugi put odskočila od tla, sa 13-14 metara ju je malo podigao, ćušnnuvši je pored’’jedinice’’ Đenovljana ispunio zadatak. Valter Perić je odbranio Sarajevo, italijanski Valter svoj gol nije. Prednost od dva pogotka na strani Tobdžija dvadesetak minuta pre kraja.
foto:pixabay.com
Vladimir Jugović je od države u kojoj je rođen ’’nasledio’’ prezime, titule šampiona, verovatno i imanje, ali je od svega najbitnije što je iz nje poneo i fudbalsko znanje, a to je naplatio u 77. minutu.
U akciji započetoj na levoj napadačkoj strani igrališta Manćini je odigrao važnu ulogu, dobio je loptu na 18 metara od mete, krenuo paralelno s kaznenim prostorom i usledilo je nešto neočekivano.
Petom je ubacio loptu ’’unutra’’, Adams, ljubitelj žestokih duela i još žešćih napitaka je pomislio da je u pabu, podigao je ruku kao da gestikulacijom poziva konobara, umesto njega pojavio se Jugović i nazdravili su Tonijevi takmaci iz navale Sampa.
Juga je prihvatio loptu i bez oklevanja prizemnim šutem sa 12 metara pogodio bliži ugao, ujedno i srca fanova Londonaca, umesto Jugoslavije pesmom desne kopačke podigao na noge Italiju, jer je tim potezom postavio konačan rezultat, obećavajući za njegov tim – 3:2.
Tobdžije su ipak ostvarile trijumf, Bould je postao admiral.
Nečiji snovi su posle revanš susreta završili u Đenovskom zalivu.
Čiji?
Leave a Reply