Nepisano fudbalsko pravilo glasi: ’’Golman je pola tima’’. Odbrana penala ili nenadani kiks ostavljaju večni beleg u kraijeri svakog ko na svoje šake navuče magične rukavice.
Nisu obična sorta ti ljudi za koje važe posebna pravila igre.
Kad je u 9. minutu finalne utakmice Kupa evropskih šampiona 1982. godine između Aston Vile i Bajerna prvi čuvar mreže engleskog šampiona Džimi Rimer zbog povrede mesto među stativama ustupio svojoj zameni Najdželu Spinku, navijači kluba iz Birmingema su se uplašili da će na roterdamskom stadionu ’’De Kajp’’, popularnom ’’Tiganju’’ , mreža iza leđa ’’rezerviste’’ biti pretvorena u kajganu od strane Karla-Hajnca Rumenigea i ostatka bavarske jurišne družine.
To je bio trenutak koji su pesimisti sa znamenjima Vile jedva čekali, kako bi mogli da krenu s licitacijom koliko će lopti završiti iza leđa čoveka sa brojem 16 na dresu čiji grb krasi lav. Čim je stupio na zeleni tepih bio je ranjen nepoverenjem, a ranjeni lavovi su najopasniji.
Poput lešinara su Nemci krenuli ka golu Spinka, s namerom da ubiju i ono malo nade pristalica kluba osnovanog 1874. godine, a dvadesetčetvorogodišnjem golmanu engleskog šampiona uteraju strah u kosti.
Dirnberger je prodro sa desne strane, ušao u šesnaesterac, uputio udarac sa 13 metara po zemlji, a ’’vatreno krštenje’’ momka iz Čelmsforda je uspešno okončano, jer je loptu čvrsto prigrlio uz svoje grudi.
Poput komandanta Marka, Rumenige je imao svog Blafa, Paula Brajtnera, pa su zajedno udarili na Engleze. Bradonja je proigrao plavokosog napadača, ovaj je u kaznenom prostoru Aston Vile lomio poput okna svoje čuvare i kad je prozor prema golu Spinka bio širom otvoren- opalio je po lopti, no bivši omladinac Vest Hem Junajteda je zaključao svoja vrata i izvrsno ih odbranio.
Ako je u prvoj situaciji položio prijemni ispit, ovomintervencijom je Najdžel odbranio diplomski rad. Sad su i “neverne Tome’’ shvatile da bi na kraju utakmice baš taj mladić u kog su sumnjali mogao i doktorirati na temu ’’kako postati igrač utakmice’’.
Mladom ’’lavu’’ su rane bile zaceljene, a za hrabrost je nagrađen srećom, iako su se u taboru minhenskog velikana ponadali da će treći ozbiljan atak biti završen hepiendom po njih.
Brajtner je na desnoj strani nadmudrio kapitena rivala Denisa Mortimera, iz poluokreta je centrirao na famoznih 13 metara od Spinkove mreže, uporni Rumenige se zainatio da baksuznih trinaest bude noćna mora mladom golmanu , majstorski je ’’makazicama’’ šutirao, momče u zelenom dresu je bilo savladano-samo što nije bio petak, već sreda, pa je nedostajala ta odlučujuća kockica u mozaiku (ne) sreće i lopta je prošla pored stative.
Nije bilo dovoljno Bavarcima što su njihovi igrači iz prednje linije besomučno kidisali ka golu Engleza, pa su mobilisani i defanzivci. Klaus Augentaler je kao munja sevnuo od centra igrališta prema golu ’bordo-plave armije’’, padali su protivnički igrači kao čunjevi pred njegovim naletom, i kad je ušao u ’’crvenu’’ zonu, tukao je jako iskosa sa 11-12 metara od gola prilično neprecizno.
Nisu mogli do daha da dođu puleni menadžera Tonija Bartona, stalno je prvak Bundeslige stezao obruč , pa su Dirnberger i kapiten Brajtner, igrač sa trakom oko ruke je sjajno ostavio loptu svom saigrača, Evans i Bremner nisu uspeli da reše rebus, Dirnberger se poput moćnog miša snašao u mišolovci i između nih dvojice uputio šut po travi sa 12 metara, ali ga je Spink onemogućio da dođe do pobedničkog komada sira, zgrabio je loptu u svoje naručje.
Pesimisti sa Ostrva su počeli da se nadaju, onima koji su se nadali su sad već verovali u konačni uspeh njihovih ljubimaca. Lav-predvodnik na ovom meču je zacelio rane celog tima, a svi su sumnjali u njega.
Za uporne Nemce je utakmica tek počela, iako je odigrano tek dve trećine susreta. Opet je Augentaler bio u centru pažnje, dobro se snašao pred golom Aston Vile, posle centaršuta glavom poslao loptu u nebranjeni deo gola, međutim, odbrana tima iz Birmingema je izbacila loptu sa gol-linije u polje. Na njegovu žalost, umesto na ovoj utakmici, ’’proslavio’’ se 9 godina kasnije u Beogradu, pokazavši da bolje trese mrežu svog golmana nego protivničkih.
Izdržali su sve udare nemačke bure momci iz ’’kolevke’’ britanske industrijske revolucije, pa su smogli snage da podignu fudbalsku revoluciju i uđu u istoriju. Da bi na Bulevaru slavnih zasijala zvezda na kojoj piše ’’Aston Vila tim 1982’’ godine, trebalo im je 67 minuta, a samo minut je bio dovoljan da komentar Brajana Mura dobije istorijski značaj i mesto na baneru ’’Vila Parka’’.
Geri Šou je na ulasku u polovinu Bajernovog dela terena povukao loptu u levo, njegov imenjak Vilijams se ’’ponudio’’ došavši do same aut linije, ali je plavokosi ’veznjak’’ proigrao Tonija Molija, ovaj je zakoračio u 16 metara nemačkog tima, ’’provozao’’ je Vajnera i kao na tacni uputio loptu u peterac golmana Milera, a tamo je potpuno sam ostao Piter Vid i u savezništvu sa stativom loptu poslao gde joj je prirodno stanište .
Na tribinama urnebes, podrhtavalo je tlo od radosti fanova jednog od osnivača FA, sigurno su mnogi stavovnici Roterdama pomislili da je u pitanju zemljotres… I bio je, ali fudbalski.
Protiv Nemaca nikad niste sigurni u trijumf dok sudija ne označi kraj, oni i u 89. minutu kažu ’’imamo dovoljno vremena za preokret’’, pa su se tamanile ’’grickalice’’ , bogami i nokti, preostalih dvadesetak minuta.
Kad je Francuz Konrat doneo odluku da igrače pošalje na tuširanje- krenulo je neopisivo slavlje onih čija srca kucaju za klub iz Zapadnog Midlendsa.
Točenje bavarskog piva je bilo odloženo, slavilo se i pilo u Britaniji, a ime Najdžela Spinka je u još 14 godina sve dublje urezivano u istoriju Vile. Sadašnjost kluba je prilično crna, budućnost neizvesna, ali velikani i jesu posebni jer mogu da žive od prošlosti…
*****
