Kad si dete iz litvansko – ukrajinskog braka, a igraš za Rusiju, najpre će, i jedni i drugi, reći da si „prodao veru za večeru“, a ti onda, iz inata, navijačima protivničkog kluba pokvariš ručak, jer su doručak, što zbog nervoze pred utakmicu protiv velikog rivala, što zbog žurbe da na nju stignu na vreme, bacili kućnim ljubimcima.
Na žalost po fanove Liverpula, oni su u septembru 1994. godine, osim obroka, bacili i novac, jer su po završetku susreta s Mančester Junajtedom, odigranom u okviru engleske Premijer lige na stadionu Old Traford, njihovi ljubimci izgledali kao medved s lakiranim kandžama i veštačim zubima, a najzaslužniji za to bio je Andrej Kančeljskis, vihorno krilo „crvenih đavola“.
Koji mu je đavo niko nije znao da odgonetne tog takmičarskog dana, uglavnom, posle prodora po desnoj strani i šuta sa 10 metara u gornji deo bližeg ugla, koji je golman Liverpula Dejvid Džejms odbranio, šansa koju je kreirao ruski reprezentativac je propala u pakao, mada bi pristalice gostujućeg tima rekle da je „otišla s milim Bogom“.
Ako ekser ne potrefite u glavu, dobijete čekićem po prstima, a da bude i po rezultatu umalo se postarao „malj“ u redovima „crvenih“ iz grofovije Mersisajd – Nil Radok.
Zapenio je poput pene za brijanje od želje da svoj tim dovede u vođstvo, Džejmi Rednap mu je uputio sjajan dijagonalni centaršut sa ivice šesnaesterca domaćih, ali popularni Brijač nije bio dovoljno naoštren, pa je s pet metara poluvolejem, nakon odbitka lopte od zemlje, uputio udarac pravo u golmana Petera Šmajhela.
Zvezda Mančester Junajteda Erik Kantona je ismevao Radoka zbog njegove debljine, a u prvoj izglednoj akciji „crvenih đavola“ malo je nedostajalo da kršni defanzivac pukne kao balon, a prgavi Francuz od smeha. Međutim, dugačag pas Kantone, upućen spoljnim delom stopala ka Rajanu Gigsu na 30 metara od cilja, potom izvrsno „produžavanje“ lopte glavom Velšanina ka kaznenom prostoru Liverpula, Li Šarp je anulirao udarcem preko gola sa šest metara udaljenosti od cilja.
Prvo poluvreme je, ipak, okončano opasnim pokušajem gostiju, tačnije izvanrednim šutem Džejmija Rednapa.
Fudbaler poznat po korišćenju izraza „bukvalno“ iskoristio je nedovoljno dobru intervenciju glavom Denisa Irvina, koji je izbio loptu iz šesnasterca nakon centaršuta Norvežanina Stiga – Ingea Bjernebija, primirio loptu i uputio ju je sa 17 metara ka mreži, a ona se odbila od prečke, pa je zažalio što taj deo gola nije bukvalno napravljen od drveta, nego od tvrđeg materijala, jer bi u suprotnom, možda, bio upisan u listu strelaca. Pošto ni on nije sin Harija Potera, već Harija Rednapa, preostalo mu je da prihvati istinu da nema čarobne moći i prvi deo susreta je završen početnim rezultatom.
Dve trećine vremena u završnih 45+ minuta protekli su u pokušajima sa distance domaćih igrača, da bi ishod utakmice bio rešen u roku kraćem od onog u kom ručak može da zagori.
Menadžer Mančester Junajteda Aleks Ferguson je, nesumnjivo, voleo seks, prezirao laži i gledao video – trake, a zahvaljujući ovom poslednjem je 1991. angažovao Andreja Kančeljskisa, koji mu je poverenje uzvratio odličnim igrama, što se pokazalo u praksi 17 minuta pre isteka regularnog vremena predviđenog za jednu fudbalsku utakmicu.
Džona Skejlsa je „ferari“ ,koji je vozio svega dvaput u životu, koštao mnogo novca, a loša intervencija glavom, posle „duge“ lopte Pola Insa, njegov tim još skuplje, pošto je ruski internacionalac iskoristio kiks protivničkog igrača, s 15 – 16 metara lobovao istrčalog čuvara mreže „crvenih“, pa je loptu koja je skakutala ka mreži Radok, u nameri da spreči nesprečivo, u maniru čekića namenjenog za samoudaranje u glavu, zakucao u sopstvenu mrežu za 1:0 u korist Mančester Junajteda.
Nema sumnje da je ovo žestoko zabolelo sve one čija su srca obojena u crveno liverpulske nijanse, a samo minut kasnije ih je zabolela i duša.
Kančeljskis je s desne aut – linije povukao loptu ka sredini, kratkim dodavanjem na 17 metara od mete uposlio Škota Brajana Meklera, ovaj odigrao dupli pas s Kantonom i sa šest – sedam metara, gubeći ravnotežu, prizemnim šutem, ispod Dejvida Džejmsa, loptu smestio iza gol – linije za dvostruki suficit domaćeg sastava, stavljajući prisutnima do znanja da se Oproštajna simfonija suparniku može odsvirati i kopačkom, ne samo gajdama.
Mančester Junajted je u svom „teatru snova“ maestralno odigrao svoju ulogu, a Liverpulu je spuštena zavesa.
Sjajna predstava.