Biti ’’crven’’’ među antikomunistima može biti opasno, izaći tako obojen u koridu takođe, mada se u oba slučaja živa glava može izvući. Međutim, Crveni iz Liverpula su, iako u belim dresovima, posle utakmice četvrtog kola engleskog FA kupa odigranog na stadionu Old Traford u Mančesteru, u januaru 1999. godine poslati dođavola.
A na početku meča je sve izgledalo ružičasto za tim iz grofovije Mersisajd.
Posle auta u korist Liverpula na polovini gostujućeg tima, u posed lopte došao je brzonogi Čeh Patrik Berger, s centra igrališta je usred zime mirisalo na praško proleće za njegovu družinu, a pošto je zahvaljujući njemu sve teklo poput plzenjskog piva na nekom beer festivalu, naslućivalo se da bi Mančester Junajted mogao proći s knedličkom u grlu.
Strelac gola u finalu Evropskog prvenstva 1996. je prebacio loptu Džejmiju Rednapu, ovaj ju je prosledio Norvežaninu Vegardu Hegemu na desnu napadačku stranu, a kad Viking uplovi u opasnu zonu, obično sledi potapanje rivalskog broda.
Izvrstan centaršut sa 17 metara završio je na ’’petercu’’, a glava Majkla Ovena, najjačeg liverpulskog torpeda u to vreme beše nuklearna, obavila je posao, pošto je reprezentativac Gordog Albiona neometan pogodio sam donji desni ugao gola Danca Petera Šmajhela i četa menadžera Žerara Ulijea je rezultatski usidrena u sigurnu luku – 0:1 u 13. minutu igre.
I da je Aleks Ferguson odneo svoj čuveni časovnik na popravku, još uvek nije bilo potrebe da trči po njega, jer je za izjednačenje ekipe koju je predvodio s klupe ostalo dovoljno vremena.
Dvajt Jork je u najopasnijoj akciji po gol Crvenih centrirao s desne strane, čuvar mreže Liverpula Dejvid Džejms je loptu odbio sa tri- četiri metra od svog ’’zabrana’’ u desnu stranu, Irac Roj Kin ju je glavom poslao ka mreži, a Pol Ins dokazao da nije važno imaš li malu ili veliku glavu, već glupu ili pametnu, pa se zahvaljujući brzom razmišljanju našao tik od gol –linije svoje čete i nekako, služeći se gotovo svim ekstremitetima, nogom odbio loptu u Džejmsovo naručje, doprinevši da prvo poluvreme bude okončano vođstvom tima sa stadiona Enfild.
U nastavku teške bitke gledaoci su imali priliku da se uvere da fudbal često zna biti felširana melodija – igrači Liverpula su pali u trans kao da im je Fredi Merkjuri na bis otpevao ’’Mi smo šampioni’’, a Crveni đavoli su imali osećaj da lično Jozef Hajdn u u njihovu čast izvodi ’’Oproštajnu simfoniju’’. U stvari, sasvim treći muzičar je ’’uzeo honorar’’.
Endi Kol je na ivici kaznenog prostora protivnika prihvatio centaršut Gerija Nevila, okrenut leđima je nekoliko metara udesno prosledio loptu do Jorka, ovaj ’’nastavio’’ prema Kinu, a dugogodišnji kapiten najvećeg mančesterskog kluba sa 12 metara, ispod požrtvovanog Džejmija Karagera, uputio prizeman poludijagonalni udarac, međutim, lopta je pogodila stativu i otišla u zagrljaj drugom, dok je Irac, umesto kletvom, direku mogao da se obrati pesmom Sava Radusinovića – ’’ti si htela i što nisi smela, ljubila me a nisi volela’’. I tako, ostade ona verna čuvaru mreže Redsa, istovremeno i rezultat iz prvog dela igre semaforu.
Nakon ove situacije se činilo da će Crveni đavoli žaliti što se vreme na fudbalskim utakmicama ne meri satom s Petrovaradinske kule, izgledalo je kao da bi morali preplivati Dunav vezanih ruku ne bi li stigli do izjednačenja, no, spasilo ih je to što geografija ništa ne odlučuje kad je u pitanju ’’najvažnija sporedna stvar na svetu’’.
Par minuta pre isteka regularnog toka meča je Rednap faulirao Norvežanina Ronija Jonsena, za Dejvida Bekama je slobodan udarac isto što i 72 torte za Patrika Bertoletija, pa se rado prihvatio tog slatkog zalogaja.
Sa 27 – 28 metara od protivničkog gola je centrirao na suprotnu stativu, Kol i da je tražio durbinom, čak i da je brat po komšijskoj liniji svih geografa sveta, ne bi na mapi pokazao mesto gde se nalazi mesto rođenja njegovog saigrača Dvajta Jorka, ali je zato vezanih očiju znao gde se ovaj nalazi u 88. minutu, sa tri metra glavom je u padu pravolinijski proigrao reprezentativca Trinidada i Tobaga, kome je preostalo da postavi stopalo i po travi uputi šutić za poravnanje rezultata – 1:1.
Pogodak je neprijatno zagolicao ekipu iz ’’grada Bitlsa’’, dok je smrtonosni ujed tek sledio.
Holanđanin Jap Stam je u ’’zaustavnom’’ vremenu bio nadomak aut – linije ,centrirao je u šesnaesterac Liverpula, ’’ničija’’ lopta se odbila do Olea – Gunara Solšera, koji je imao generalnu probu za ulogu koju je odigrao četiri meseca kasnije u finalu UEFA Lige šampiona protiv Bajerna.
Popularni Ubica dečjeg lica je možda milosrdan prema upecanim ribama, pijanom komšiji koji u pet ujutru ’’do daske’’ odvrne Ganse ili Mileta Kitića, ali se prema golmanima odnosio kao da su mu ukrali kavijar iz frižidera, a to je demonstrirao i ovom prilikom.
Primirio je loptu i s 12 metara po zemlji, kroz noge Karageru, pogodio bliži ugao, pružajući svom treneru zadovoljstvo da pogleda na sat, a Ulijeu u nebo, mada odozgo izjednačujući golovi ne padaju, tako da je ovim pogotkom utakmica bila rešena- 2:1 u korist Mančester Junajteda.
Crveni đavoli su slavili plasman u narednu rundu nacionalnog kupa, Crveni bez đavola su otišli dođavola.
Surov je taj fudbal.
