Prolazak na crveno svetlo na semaforu trasira put (najmanje) na prekršajni sud. Tamo nas čeka kazna, osim ako nas sreća ne pogleda,pa sudija baš te nedelje udaje ćerku i zbog toga nas od srca oslobodi odgovornosti.
Fudbaleri londonskog Arsenala su u avgustu 1994. godine došli na stadion Enfild u Liverpulu u nameri da, ako nikako drugačije, prođu velikog rivala vozeći po tribinama u okviru trećeg kola engleske Premijer lige, ali nisu imali pomoć Fortune, jer su domaći tog dana na pravom mestu postavili ‘’policajca’’, koji je nemilosrdno kažnjavao svaku grešku protivnika.
Možda je Jan Raš, odlični napadač Crvenih, zavideo golmanu Tobdžija Dejvidu Simenu zbog gušćih brkova, ali je zato čuvar mreže gostiju u 26. minutu Velšaninu poželeo brijanje na suvo.
Slobodan udarac sa desne strane, u blizini aut – linije, rezultirao je letom lopte pred gostujuću mrežu, Raš je uspeo samo da je zakači glavom na 10 metara od cilja, ona se od njegove noge odbila tri metra napred, Robi Fauler u ovoj situaciji ‘’bobi’’ za Arsenal, samo što je umesto palicom intervenisao nogom, gotovo prizemnim šutem je pogodio suprotan ugao i ‘’kop’’ je proključao – 1:0 za Liverpul.
Opijeni slavom i zadovoljstvom nakon osvojenog evropskog trofeja , Kupa pobednika kupova, tri meseca pre ove utakmice, igrači Arsenala su samo 180 sekundi nakon prvog pogotka morali da popiju dozu rasola po recepturi strelca uvodnog gola i istog trenutka su otrežnjeni.
Stiv Mekmanaman, Faulerov saradnik na terenu i ortak u konjičkom biznisu, pretrčao je s loptom u nogama distancu veću nego njihova grla na kasačkom derbiju, vukao je loptu od sredine polja koja je pripadala njihovoj ekipi, a znajući koliko je tehnički potkovan, mnogi su predvideli konačan ishod akcije.
Približivši se kaznenom prostoru Londonaca odigrao je kratak pas u levu stranu ka Robiju, bek gostiju Li Dikson u maniru manekena za kolekciju ‘’Li Kuper’’ širi noge i golgeter domaćih baš kroz njih upućuje dijagonalan udarac, lopta se od stative odbija iza gol – linije, galop ka pobedi izabranika Roja Evansa je nastavljen- 2:0 u 29. minutu susreta.
Čak i da je Škot Džordž Grem, menadžer kluba s Hajberija, potrčao brže od Juseina Bolta ili presadio kosu Boba Marlija na svoju glavu, to ne bi dalo efekat. Samo je Jamajku od besa mogao da precrta s mape!
Iako je pomenuta država poznata po ‘’proizvodnji’’ sjajnih atletičara, rege muzičara, dok fudbalere obično eksportuje kao ‘’treću’’ klasu, nekim čudom je u Englesku izvezla i jedan loptački brend, koji joj nije poboljšao bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali je zato Liverpulu često donosio rezultatski suficit posle razmene pasova.
Džon Barns je loš finansijski manipulant, solidan muž, dobar otac, odličan igrač, još bolji (VIP Veliki) brat i najbolji vođa ‘’spajs bojsa’’ u crvenoj opremi tokom poslednje decenije minulog veka.
U 31. minutu je dugo kombinovao s Norvežaninom Stigom – Ingeom Bjernabijem na suparničkoj polovini igrališta, odjednom je promenio ritam ubacujući loptu iza leđa defanzivaca Arsenala, Fauler je prihvatio izazov na 30-ak metara od Simenovog gola, pa je het –trik golgetera Crvenih postao izvestan.
Pokušao je Toni Adams da ga sustigne i osujeti, no šanse da se to desi su bile manje od mogućnosti da svi pabovi u kojima je velikan Tobdžija gostovao odu u stečaj. Simen je na sedmom metru od svoje gol – crte prvi hitac zaustavio nogom, međutim, lopta se provukla između njega i Martina Kiona, otkotrljala unapred, a trostruki strelac na ovom meču ju je sa 20 – 30 centimetara podigao iznad tla, mreža se zatresla i utakmica je već posle prve trećine vremena predviđenog za igru ‘’zatvorena’’ poput severnokorejske granice. Liverpul – Arsenal 3:0.
Umesto da lopta uđe u Sigurne ruke (Simenov nadimak), uporno je odlazila u njegovu nesigurno čuvanu mrežu, a svoju sigurnu kuću.
Fauler zna zašto.
