Da bi brodovi mogli da plove pravim kursom neophodni su dobri navigatori, a da bi i svet uspeo da shvati pravi smisao srpske uzrečice “vratiti milo za drago”, postarali su se reprezentativci Portugala na Evropskom prvenstvu 2000. godine.
Međutim, tako nešto bilo je neizvodljivo pre nego što su fudbaleri Gordog Albiona u aprilu 1998. godine dali povod, a u to ime je yarad odigravanja prijateljske utakmice u London stigao državnim tim sa jugozapada Evrope, predvođen čuvenim Luišom Figom.
Na veliko takmičenje se odlazi nakon priprema, a rezultat se najčešće menja posle propuštene šanse, tako da je i ovaj susret odigran po tom “pravilu”, jer je Engleze čekao Mundijal u Francuskoj.
Alan Širer se na levoj napadačkoj strani, u visini šesnaesterca gostiju, nameštao na centaršut, poslao je loptu na 6-7 metara od Baijine mreže, Tedi Šeringem je bio najviši u skoku, ali je strastveni pokeraš iz svog golgeterskog špila izvukao pogrešnu kartu i glavom je, gađajući suprotan ugao, pogodio samo vazduh iznad prečke, tako da je na rezultatskom talonu ostalo 0:0
Revanš sa istim ishodom usledio je na drugoj strani, Kadete je u situaciji nastaloj pukom srećom po njega bio nesrećan i lopta se od njegove noge po zemlji odbila pored gola koji je čuvao Dejvid Simen.
Svega pet minuta je prošlo od prvog sudijskog zvižduka a izabranici Glena Hodla su već međusobno “bacali pet”.
Situacija nalik na prvoj izglednoj kad su Englezi u pitanju ovoga puta je okončana bez izgleda za odbranu “crvenkasto – zelenih”.
Grem Le So je izveo aut, Šeringem mu je vratio loptu, igrač Čelsija je “zasolio” Portugalce odličnim centaršutem, Širer je “zapržio čorbu”, pošto je bio brži i spretniji od Beta, sa 7-8 glavom neometan šutira nisko u donji levi ugao i ruši navigacioni sistem pulenima Umberta Koelja– 1:0
Ukoliko su Portugalci u kišoviti London doneli sunce, ono je bilo zubato po njih, mada je moglo da ih ogreje, samo što za to treba i malo sreće.
Figo je sjajno nadirao, na 30 metara od suparničke mreže je odigrao dupli pas sa Žoaom Pintom, ispala je defanzivna linija domaćih, vedeta Barselone izlazi “oči u oči” sa Simenom, ali ne uspeva da ga prevari kao što će dve godine kasnije prelaskom u redove Real Madrida učiniti Barseloni, “podbada” loptu sa 13 metara, čudna rotacija najdraže geometrijsko telo većine dečaka usmerava tik pored suprotne stative.
U crno može da vas zavije neprijatelj u ratu, neverna žena, problematično dete, a za fudbalere nema crnjeg nego kad to učini čovek u crnoj opremi.
Naizgled neobećavajuća akcija Gordog Albiona, Pol Ins na nekih 35 metara pokušava da odigra ka svojim napadačima po zemlji, lopta pogađa sudiju u nogu, menja putanju, navigacioni sistem gostiju doživljava blokadu po drugi put, a to koristi Šeringem, stiže do lopte pre Vitora Baije i umesto karata meša rezultat tako što sa 13-14 metara lagano iznad čuvara mreže gostiju šalje loptu po sredini gola u mrežu za vođstvo Engleske od 2:0 na samom startu drugog poluvremena.
Ni u književnoj fikciji čuvenog Žozea Saramaga nije bilo takvih nesrećnih situacija, no u realnom životu, u ovom slučaju fudbalskom, njegove sunarodnike zadesila je nesreća da se susretnu sa vrlo dobrim sastavom Engleske.
Kristijano Ronaldo suviše mali za “A” reprezentaciju u to vreme, Širer već prekaljeni vuk. Zaključak – potapanje portugalskog broda neminovno!
Dejvid Bati i Alan Širer su 1995. zadenuli crvenu ružu iz Lankastera u buket klupskih šampiona Engleske, pa su isto učinili i u dresu reprezentacije.
Portugalska navigacija na nivou one iz 250. godine pre nove ere, redovi razvučeni, lopta dolazi do Batija, on na 40 metara od Baije preko glave Beta proigrava Širera i naslućivao se ishod napada.
Od šire nastaje kvalitetno vino, od Širera vrsni strelac. Ta teza pretvorena je po ko zna koji put u aksiom Alan je sačekao da lopta odskoči od zemlje i onda ju je snažnim udarcem sa 18 metara poslao u levi gornji ugao protivničkog gola. Od 66. minuta rezultat je glasio 3:0 u korist Engleske.
Fernando Kouto je sjajno izvedenim slobodnim udarcem iz daljine pokušao da spasi čast sebi i svojim saigračima, Simen je sa svoje obale taj torpedo preusmerio van granica igrališta i stavio do znanja ko su admirali u ovom pomorskom duelu.
Ni da je selektoru Portugala Umbertu Koelju pomoćnik bio autor “Alhemičara” Brazilac Paulo Koeljo, teško da bi se išta promenilo na terenu, jer je engleski tim posedovao hemiju pobednika, tako da su oni kreirali sistem elemenata koji je rezultirao ubedljivim trijumfom.
Predrasude nema, gordost je odlika Engleza. Čak i u fudbalu.
Leave a Reply