Napadati artiljerijskim oruđem trupe Ujedinjenih nacija strogo je kažnjivo. Svako ko bi to učinio platio bi visoku cenu.
U fudbalu je, međutim, i to dozvoljeno, s tim što bi trebalo izabrati pravi trenutak za to, pošto nije isto kada u sastavu ‘’plavih šlemova’’ dejstvuju iskusni igrači (da ne kažem penzioneri), u to vreme baš takvi, iskusni fudbaleri su branili boje Čelsija kao trupa u kopačkama po nadimku Ujedinjene nacije na prvenstvenoj utakmici engleske Premijer lige protiv svog domaćina Arsenala u septembru 1996. godine.
Za razliku od čete sa stadiona Hajberi, koja je još tri sedmice nakon ovog susreta čekala na dolazak Arsena Vengera, gosti su na vođstvo čekali svega šest minuta od starta utakmice.
Na 20 metara od gola Džona Lukića je Mark Hjuz kratkim pasom uposlio Denisa Vajsa, ovaj je u punom trku zalomio Stiva Bolda, a nekoliko sekundi kasnije je sudija Kit Bardž rukom ‘’boldirao’’ penal- tačku, jer je defanzivac Arsenala zakasnelom reakcijom na ivici šesnaesterca umesto da izbije loptu sapleo kapitena suparničke ekipe.
Kažu da po Rimskom pravu glumci ne mogu biti svedoci na sudu, ali im zato niko ne zabranjuje da postižu golove, tako da je potonji glumac Frank Lebef poslao Lukića u desnu, a loptu po zemlji u levu stranu, pa su se navijači Penzionera poklonili njemu umesto obratno- 0:1.
Tobdžije nisu u prvih 45 minuta ovog okršaja imale ubojitu municiju da bi skršile otpor Plavih, velška ‘’macola’’ Džon Hartson, iako je ostao sam u dozvoljenom zaleđu sa 3-4 metra nije uspeo da odalami po lopti i ‘’sahrani’’ čuvara mreže gostiju Dmitrija Harina, potom se Denis Bergkamp iskrao odbrani Čelsija pošto je Pol Merson majstorski sa dvadesetak metara podbo loptu preko celog defanzivnog reda Hulitove (Gulit) čete, ali mu je Roberto di Mateo, koji se našao pred njim, izgledao kao ‘’boing 757’’, a znamo koliko se Holanđanin plaši aviona (leta), što je rezultiralo slanjem lopte u poluvisokom luku daleko od suprotne stative.
Preljuba se kažnjava rastankom, neiskorišćene prilike primljenim golom.
Krejg Barli nije imao sve zube, ali je zato imao fudbalsku pamet, a to je bilo više nego dovoljno za uvećanje vođstva družine sa Stamford Bridža.
Škot je sjajno izneo loptu na polovinu domaćeg tima, na 35. metru od mreže Arsenala dodao ju je Đanluki Vijaliju, ćelavi Italijan je u pratnji Endija Linigena nezadrživo prodirao, no, ušavši u kazneni prostor otišao je suviše iskosa i poluvisoko upućeni udarac u bliži ugao završio je u rukama ‘’dvadesetčetvorke’’ Arsenala. Pre nego što je Vijali izgovorio ‘’šteta’’, pogledao je još jednom prema golu i reagovao je kao da je pred sobom video Musolinija. Umesto mreže, Lukiću su bile ‘’pocepane’’ ruke i lopta je završila iza gol- linije za 0:2 u 30. minutu.
Penzioneri kao mladići, Tobdžije poput pištolja ‘’plašljivca’’. Bar privremeno.
Minut pre odlaska na odmor ipak je zagrmelo.
Bold je izveo slobodan udarac sa polovine Arsenala, visoko podignutu loptu Hartson je na 20 metara od cilja produžio do Bergkampa, ovaj nogom udesno ka Mersonu, a ljubitelj žestokih pića je sa same ivice kaznenog prostora naterao Harina da popije nešto za smirenje, jer je šutirajući dijagonalno po zemlji pogodio donji ugao i puleni v.d. menadžera Stjuarta Hjustona bili su korak bliže izjednačenju- 1:2.
Drugo poluvreme, druga priča, mada sa neobećavajućim predgovorom.
Prvo Dan Petresku nakon sjajne akcije i duplog pasa buši odbrambeni zid Arsenala, izlazi sam pred Lukića, ali jedino što je Rumun mogao na kraju akcije je da omrzne čuvara mreže rivala kao njegovi sunarodnici Ćaušeskua 1989. godine, jer je ‘’naše gore list’’ prizeman šut sa 7-8 metara neutralisao nogom.
Na drugoj strani izvrsna akcija domaćih u blizini šesnaeterca Čelsija. Višak igrača Merson kratko do Parloura, ovaj vihorno ulazi u end zonu,majstorski po zemlji pronalazi Bergkampa na suprotnoj strani, a ‘’lala’’ se ovog puta izgleda uplašila vetrenjače, tako da je loše zahvatio loptu i opasnost po Vajsa&co je prestala.
Znalo se šta sledi.
Korner za Arsenal s leve strane, Merson centrira na ‘’drugu’’ stativu, Martin Kion, beba odgajana u kolevci na Hajberiju, stavlja do znanja da je izrastao u čoveka. Visokog čoveka. Nadskače čuvare, glavom šalje loptu na zemlju, a njenoj sili niko nije ravan i mreža u suprotnom uglu se zatresla- 2:2, 64. minut.
Bilo je očigledno da je oruđe konačno podmazano, pa su pogoci Tobdžija bili sve češći.
Trinaest minuta posle poravnanja Penzioneri su jednom nogom bili u fudbalskom grobu.
Najdžel Vinterburn je loptu prebacio preko svih igrača Čelsija, Jan Rajt im je ostao iza leđa, zakoračio je u kazneni prostor i kad mu je Harin krenuo u susret, samo je podigao loptu pored Rusa, dokazavši da je, osim što je pastor Šona – Rajt Filipsa, bio je i zli očuh i protivničkim golmanima – 3:2 u 77. minutu.
Uprkos tome što utakmica traje čas i po, najčešće i duže, svi na stadionu su mislili da je Arsenalov savet (za) bezbedno(sti) osvajanje tri boda ukinuo pravo ‘’ujedinjenim nacijama’’ na osvajanje makar jednog poena.
Poslednji minuti meča dali su do znanja da od te namere neće biti ništa.
Petresku sa 30 metara upućuje dubinski pas ka Denisu Vajsu, Li Dikson ipak nije Brus Li, sporo reaguje, a kapiten Čelsija sa 6-7 metara loptu odbijenu od zemlje snažnim udarcem šalje u gornji deo bližeg ugla, tako da je i treća operacija Vajs u istoriji okončana delimičnim pobedama obe ekipe. U prevodu, završena je nerešenim rezultatom.
Penzioneri nisu ustuknuli pred Tobdžijama, ali zahvaljujući Mersonu nisu dobili punu povišicu bodova.
Fudbalski pravedno.
Leave a Reply