Kažu da žene i fudbal ne idu zajedno. I da jedno uglavnom isključuje drugo. Zarad mira u kući ili sloge u ljubavi, muškarci će se svaki put „latiti“ fudbala kad ih ne „teramo“ na seks ili će nas na seks „nagoniti“ u pauzi poluvremena, dok trljaju ruke umesto o „svoju stvarčicu“ a ono o daljinski upravljač, naravno jedva čekajući da Njegovo visočanstvo Fudbal počne.
Piše: Bojana Stefanović
Da na početku razjasnimo nešto – niti se žene previše trude da vole taj fudbal, niti zaista između nas i najvažnije sporedne stvari na svetu postoji iole razumna veza. Žene se jednostavno dele na one koje fudbal mogu da podnesu i one koje ne mogu. A ni jedne ni druge ga ne shvataju. Kao što ni fudbal ne shvata nas. Verovatno ne postoji oblast koja bolje opisuje razlike u percepciji stvarnosti između nas i muškaraca. Kad smo jedne subote moj dečko (inače pasionirani posmatrač fudbala i na terenu i kraj malog ekrana) i ja gledali neke Engleze – ne mogu se setiti koji su timovi igrali, a i to bi već bilo za mene previše – uopšte mi nije ulazilo u glavu kako je muška moć poimanja realnosti toliko drugačija od naše. Dok je on ponaosob svakog igrača oba tima znao poimence, a uopšte nemamo plazma televizor, čak je ekran vrlo mali, sve što sam ja videla i zapazila bile su samo – kosice. Svaki fudbaler je imao neku frizuricu, malo dužu kosu a la Marko Pantelić i svaki je izdaleka bio isti.
[pullquote] Od toga dana u našoj kući Vajman gotovo i da ne postoji, ili bar ja ne znam odmah ko je to kad se tako pomene. Ali kad mi kaže Vejns, i to sa velikim zadovoljstvom, i kad mu primetim onaj osmeh od uva do uva dok pogrešno izgovara ime fudbalera kog uopšte ne prezire, sigurna sam da me voli. Zapravo, to je ona tačka kad znate da će neko zbog vas uraditi sve samo da ne osetite da mu je fudbal preči od vas. [/pullquote]
I onda mi nije bilo jasno kako se moja jača, a bogami i deblja polovina dere i imenom proziva nekog tamo nesrećnika koji je na terenu zgrešio i najverovatnije mu oborio tiket, kad ja sve što vidim od tog istog tipa, to je samo njegova – kosica. Da ne pominjem situaciju kad se takođe jedne subote – ponekad imam utisak da se sav fudbal ovog sveta događa isključivo i samo subotom, i to baš kad su na TV-u moje omiljene serije i filmovi – igrala nekakva tekma, engleska Premijer liga, naravno, i kad je mog dragog iznervirao čovek po imenu, tako sam bar ja to tada čula, Vejns. Normalno, takav ne postoji, Vejns je Vajman, fudbaler Aston Vile, kog ja zapravo nisam dobro zapamtila. Od toga dana u našoj kući Vajman gotovo i da ne postoji, ili bar ja ne znam odmah ko je to kad se tako pomene. Ali kad mi kaže Vejns, i to sa velikim zadovoljstvom, i kad mu primetim onaj osmeh od uva do uva dok pogrešno izgovara ime fudbalera kog uopšte ne prezire, sigurna sam da me voli. Zapravo, to je ona tačka kad znate da će neko zbog vas uraditi sve samo da ne osetite da mu je fudbal preči od vas (čak i kad nije, mi žene i tad to umemo da osetimo).
[pullquote] Kad dođete u situaciju da on zbog vas Premijer ligu počne, makar i sa smeškom, da zove – kosice, a fudbalere u vašem prisustvu naziva onako kako ih vi zovete, i to često bez osmeha – to su jasni znaci da se razumete najbolje na svetu. [/pullquote]
Ta ravnoteža koja se uspostavi između nas, našeg voljenog i Njegovog visočanstva Fudbala – to je garancija naše simbioze i dugoročne ljubavi. Ja razumem i njega i fudbal na neki svoj način, tzv. ženski princip razumevanja, a on se tome ne podsmeva, već naprotiv, prihvata. Kad dođete u situaciju da on zbog vas Premijer ligu počne, makar i sa smeškom, da zove – kosice, a fudbalere u vašem prisustvu naziva onako kako ih vi zovete, i to često bez osmeha – to su jasni znaci da se razumete najbolje na svetu. Jer za muškarce ne postoji lepši i ljubavniji jezik od „fudbalskog“, dok u isto vreme za ženu nema veće potvrde da je uspela da izbije na prvo mesto muškarčeve liste prioriteta. Iskusno potpisujem.
Leave a Reply