Zamislite da vas za osam minuta boks meča na pod pošalju Majk Tajson i Lenoks Luis, a nokautom dotuče Tajson Fjuri. Usput, kad to učine nogama, umesto primljenih golova ’’prebrojite zvezde’’, pa se zapitate da li je u pitanju fudbal ili kik – boks.
Lakše je i lepše zamisliti nego doživeti, naravno.
Fudbaleri Aston Vile u martu 1996.godine, na njihovu žalost, nisu imali priliku da zamišljaju ovakvu situaciju, jer su je osetili u stvarnosti, a najveći krivac što im se to desilo u susretu protiv Liverpula, odigranog u okviru engleske Premijer lige na stadionu Enfild, i danas se zove Robi Fauler.
Džon Barns je u životu bio učesnik šou programa, humanitarni radnik, glumac, fali mu zvanje direktora vodovodnog preduzeća u Diznilendu, ali mu zato tokom fudbalske karijere virtuoznosti nije nedostajalo, što je dokazao u drugom minutu utakmice.
Na ivici gostujućeg kaznenog prostora ga je uposlio Sten Kolimor, iako okrenut leđima golu spoljnim delom stopala je prosledio loptu udesno Stivu Mekmanamanu, koji je brže opalio po njoj nego što njegovi konji jure hipodromom, poluvolejem je gađao suprotan ugao, Geret Sautgejt se trudio da postane bloker, međutim, ispada da je krenuo na pogrešan ulaz , da ne kažem gejt, ’’voljena i ljubljena’’ svih napadača se po odbitku od zemlje zakoprcala u mreži Marka Bosnića za 1:0 u korist Crvenih.
Stariji gledaoci, koji su na stadionu prisustvovali utakmici, nisu stigli ni svoja kolena da saviju ne bi li se spustili na sedišta, a kostur gostujuće ekipe umalo da bude rastavljen na najsitnije koščice.
Kolimor je sa tridesetak metara krenuo prema suprotnoj gol- aut liniji, odjenom je ’’zavrnuo’’ telo ka Bosnićevoj radnom mestu i kad se očekivalo da protivničkog čuvara mreže pošalje na ’’zeleni’’ kontinent, on je prizemnim šutem sa 17 metara u bliži ugao loptu samo ubacio u Australijančeve ruke, verovatno zato što taj Kengur nije imao torbu.
Pošto su se uverili da je ponekad za trku bolje imati vlasnika konja nego četvroronožno grlo, pristalice Redsa su znale na koju ’’ergelu’’ se treba kladiti.
Ipak, nisu ni stigli da provere kvotu, a bukmejkeri su samo tri minuta kasnije snizili koeficijent.
Mekmanaman je na 40. metru od cilja odigrao kratak pas Fauleru, njegov saigrač i suvlasnik u konjičkom biznisu je petom ’’okrenuo’’ Irca Stiva Stontona kao uragan detelinu, povukao loptu, zasekao je i sa 20 metara poluvisokim projektilom pogodio desni ugao – 2:0 za izabranike Roja Evansa.
Menadžer Aston Vile Brajan Litl od sramote je postao manji od sopstvenog prezimena, no, kao što se često kaže – uvek može (na) gore, ali ne na stepenice, lift ili merdevine, već na gori rezultat u ovom slučaju kad je šampion Evrope iz 1982. u pitanju.
Kad si rob svojoj ženi – duševno i telesno ćeš uživati, ako robuješ novcu – nema ti spasa, a ako robuješ Livepulu – radovaćeš se pobedi. Još ako se zoveš Rob, onda posebno ne treba da brineš.
Ako Rob Džons ovo nije znao, možete mu preneti.Dok se to ne dogodi, ova priča će biti napisana.
U 8. minutu je s polovine svoje družine dubinskim pasom ’’bacio u vatru’’ po levoj napadačkoj strani iskradenog Faulera, koji je iz centralnog kruga započeo sprint, Sautgejt i u ovoj situaciji kao da je krenuo na ’’north gate’’, suviše spor da bi stigao vihornog napadača domaće ekipe, Robi je utrčao u šesnaesterac i , uprkos činjenici da je Bosnić zatvorio bliži ugao, sa 14 metara gađao nisko, a nevidljiva sila ostala u dilemi kako Australijanac nije Australić nego Bosnić, pa je, misleći da je u pitanju prevara, dozvolila da Marku lopta prođe kroz ruke i završi u suprotnom uglu, za različito raspoloženje na različitim stranama igrališta- 3:0 u korist onih kojima kliče Kop.
Za manje od 10 minuta su birmingemskoj Vili kose prvo raspletene, zatim počupane, na kraju i ošišane.
Bolno da bolnije biti ne može.
