Mark Bosnić je rođen 13. januara 1972. godine u Liverpulu u Novom Južnom Velsu (Australija), u porodici hrvatskih imigranata. U mladosti je imao problema sa ostalom decom zbog prezimena, pa ga je prepravio u „Bosnich“ da bi zvučalo više australijanski.
Bosnić je igrao za omladinski tim Sidnej Kroatija pre nego što je prešao u Englesku. Sa sedamnaest godina, 1989. godine, prešao je u Mančester Junajted na probu i odigrao je prvi meč za njih na utakmici protiv Vimbldona 30. aprila 1990. godine. Odigrao je samo dve utakmice za Mančester pre nego što je njegova registracija otkazana 30. juna 1991. Na kratko se vratio u Sidnej Kroatiju u sezoni 1991/92, pre nego što je potpisao za Aston Vilu kao slobodni agent 28. februara 1992. godine.
Nije imao sigurno mesto u prvom timu u Aston Vili sve do sezone 1993/94. Te sezone u polufinalu Liga kupa protiv Tranmer Roversa odbranio je tri penala, iako je trebalo da bude isključen zbog faula u regularnom toku. Vila je tada osvojila kup, kada je u finalu pobedila njegov bivši klub Mančester Junajted.
Sledećih sezona je bio prvi izbor za golmana u timu, i smatran je jednim od najboljih golmana u Premijer ligi. Sezona 1995/96 je bila njegova najbolja u Vili, jer je tada klub završio na četvrtom mestu i osvojio Liga kup. Bosnić je 1996. kažnjen sa 1,000 funti jer se ponašao neprimereno prema navijačima Totenhema, koje nazivaju Jevrejima, kada je salutirao nacističkim pozdravom.
Proveo je još tri sezone na Vila Parku kada mu je istekao ugovor i kada je prešao u Mančester Junajted kao slobodni igrač. Igrao je na 227 utakmice za sedam i po godina u Aston Vili.
Bosnić je potpisao za Mančester kao naslednik Pitera Šmajhela 1999. godine, i te sezone je osvojio titulu sa 18 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani tim. Takođe je imao važnu ulogu u osvajanju Svetskog klubskog šampionata 1999, čime je Mančester postao prvi engleski tim koji je osvojio to takmičenje.
Jedne sezone je bio standardni čuvar mreže Junajteda, ali kada je u klub došao Fabijan Bartez 2000. godine, Bosnić je postao treći golman tima. Martin O’Nil je hteo da ga dovede u Seltik na pozajmicu u sezoni 2000/01, ali je Bosnić odlučio da se bori za mesto prvog golmana u Mančesteru. Takođe je otišao u drugi plan i u reprezentaciji, jer mu je mesto preuzeo Mark Švarcer. Kako su šanse da ponovo redovno brani bile male, razmišljao je da pređe u Čelzi.
To je i u radio 18. januara 2001. kada je prešao u Čelzi, ponovo kao slobodan igrač. Problemi sa fizičkom spremom i povredama su odložili njegov debi do početka sledeće sezone. Bosnić je zarađivao oko 45,500 funti nedeljno, što je u to vreme bio ogroman novac. Njegova karijera je dostigla najnižu tačku u septembru 2002. kada nije prošao doping test, pa je odmah otpušten i suspendovan iz fudbala na devet meseci. Nakon isteka suspenzije bio je povezivan sa prelaskom u Bolton, ali od toga nije bilo ništa. Bilo je interesovanja i nekih niželigaša za njegove usluge, ali ih je sve kategorički odbio.
Bosnić je postao zavisnik od kokaina koji je trošio 5,000 funti nedeljno i potpuno se povukao u sebe. Jednom prilikom je zamalo upucao oca vazdušnom puškom, misleći da je provalnik, kada je ušao u njegovu kuću. Otac ga je ubedio da prestane da se drogira. Početkom 2007. godine, bivši saigrač iz Čelzija i golman QPR-a Ed de Goj ga je inspirisao da se vrati iz penzije. U julu 2007. je počeo da trenira u QPR-u kako bi povratio formu da igra ponovo profesionalno fudbal. Tokom tog leta je izgubio 15 kg i tvrdio je da je povratio svoje reflekse. U septembru je sačuvao mrežu na prijateljskoj utakmici između QPR-a i Barneta (2:0).
Bosnić se vratio u Australiju 2008. nakon mnogo godina provedenih u Londonu. Tamo je igrao za mnoge timove u A-ligi, dok nije povredio tetivu i završio karijeru, nakon čega se skoncentrisao na ulogu TV komentatora. Čak je 22. oktobra 2010. bio privremeni trener u timu „North Queensland Fury“, ali nikad nije zvanično vodio tim jer nije imao licencu.
Priznao je da je upao u problem sa kokainom tokom njegove veze sa britanskim modelom Sofi Anderton, tvrdeći da je za svaku liniju koju ona povuče, morao i on jednu. Njegova zavisnost se pogoršavala i tada je rekao da je koristio i po 10 grama na dan. U julu 2008. proglasio je bankrot.
U autobiografiji iz 2013. godine, Aleks Ferguson je nazvao Bosnića „užasnim profesionalcem“. Bosnić mu je odgovorio: „Činjenica je da sam jedini igrač kojeg je doveo dvaput u Mančester Junajted. Počastvovan sam što me je pomenuo. On ima svoje viđenje, a ja svoje“.
Dok ga nisu omele stvari van fudbala, Bosnić je bio vrhunski golman. Kao i mnogi problematični igrači u Premijer ligi, više je uživao van terena nego na njemu. Zbog toga će i ostati poznat kao igrač koji je propustio šansu da iskoristi svoj talenat na pravi način.
Dalibor Gavrilović Gavra
*****