Dok ga u fudbalskoj Srbiji niko nije tretirao kao ozbiljno fudbalsko ime, jedan Vranjanac se upisao u istoriju kao prvi Srbin koji je kao kapiten predvodio neki tim u Premijer ligi.
Dejan Stefanović (rođen 1974. godine) je imao dva mandata na ostrvu: prvi manje, a drugi više uspešan.
Karijeru je počeo u Dinamu iz Vranja, a za to je zaslužan njegov otac, koji je bio zaljubljenik u fudbal i fudbalski trener. Njegov omiljeni tim bio je italijanski Milan, a fudbalski uzor Franko Barezi.
Usledio je prelazak u Crvenu zvezdu, gde se mladi Dejan Stefanović, u svom kraju poznat kao Ćare, izborio za status prvotimca.
Nakon dve i po godine u Zvezdi, u paketu sa Darkom Kovačevićem 1995. godine pojačao je premijerligaški klub Šefild Venzdej (O Kovačevićevoj epizodi u Premijer ligi čitajte u našem teksti Napadač za toplije krajeve). “Sove” su tada za levonogog defanzivca izdvojile 2 miliona funti.
U prvoj sezoni zabeležio je samo sedam ligaških nastupa i nije uspevao da se nametne menadžeru. Sezona 1996/97 bila je uspešnija za Stefanovića i uspeo je 28 puta da se nađe u startnoj postavi Šefilda i čak i da postigne dva gola. U prvih devet kola je bio starter, a onda ga na narednih šest mečeva nije bilo u timu.
Njegov prvi gol u Premijer ligi bio je za pamćenje, jer ga je dao u 90. minutu utakmice sa Čelsijem, kada je Šefild gubio 2-1. Drugi njegov gol je doneo tri boda protiv Sanderlenda, kada je pri rezultatu 1-1 savladao Lionela Pereza.
Bila je to ujedno i njegova najuspešnija sezona u Šefildu, jer je već u narednoj zabeležio osam utakmica manje. Broj golova je i te godine ostao isti – 2 i to oba protiv Barnslija.
Četvrta i poslednja godina među “sovama” donela mu je samo 11 nastupa, s tim da do 17. kola nije odigrao ni jedan meč. Tog leta Dejan Stefanović napušta Premijer ligu i sklapa dogovor sa Peruđom. Ekspresno se vraća u Jugoslaviju pre nego što je uspeo i da obuče dres novog kluba, te potpisuje za OFK Beograd, ali takođe ne igra ni jednu utakmicu.
Sledeća destinacija za defanzivca je Vitese u Holandiji. Tamo je proveo tri godine, bio prvotimac, pa čak i kapiten.
Premijer liga – povratak
Usledio je 2003. godine poziv legendarnog Harija Rednapa da pojača redove Portsmuta, koji je tog leta izborio plasman u Premijer ligu. Za 1,85 miliona funti Dejan Stefanović ponovo dolazi u Englesku. Kod “pompeja” je stekao mnogo veće poverenje nego u Šefildu i odmah je postao standardni provtimac. Odigrao je 32 utakmice i doprineo sa tri postignuta gola. Svaki put je bio u startnoj postavi.
Naredna godina je još uspešnija i Dejan Stefanović je od strane navijača Portsmuta proglašen za igrača godine. U Portsmutu je turbulentno, Hari Rednap i vlasnik Milan Mandarić prekidaju saradnju, na klupu dolazi Velimir Zajec, pa Alan Perin.
Iako je francuski strateg uoči sezone 2005/06 imenovao Dejana Stefanovića za kapitena tima, njih dvojica nisu imala baš najbolji odnos i mnogi veruju da je Srbin igrao važnu ulogu u Perinovom smenjivanju, jer je uticao na sunaronika i vlasnika kluba Mandarića da donese takvu odluku. Ipak defanzivac tvrdi da je samo želeo da skrene pažnju menadžeru na neke stvari.
“Nemam ništa protiv Perina. Samo sam mu rekao da neke stvari mora da promeni ili će u Engleskoj imati problem zbog toga. On je rekao da zna to, ali da želi da uspostavi svoj sistem i sprovede svoje ideje. Nedugo zatim je otišao.”
Na mesto menadžera se vraća Hari Rednap, koji Stefanovića prebacuje na poziciju levog beka i još uvek ima puno poverenje u njega, iako je Srbin zbog povrede odigrao samo 20 mečeva te godine.
Povreda kolena bila je razlog i za jednu ozbiljnu svađu sa legendarnim defanzivcem Tonijem Adamsom, koji je kratko bio Rednapov asistent. Naime, bivši štoper Arsenala je javno okrivio Stefanovića za golove iz prekida koje je Portsmut primao, a postizali su ih upravo igrači koje je Srbin čuvao.
Dejan Stefanović je bio besan zbog takve izjave svog trenera i pred novinarima je pokušao da se opravda.
“Sa povredom kakvu ja trenutno imam neki igrači bi pauzirali šest nedelja, ali ja igram zato što sam potreban klubu. Razočaran sam Tonijevom izjavom jer on zna u čemu je problem.”
Rednap je potom potvrdio da Dejan Stefanović igra iako je povređen.
“Dejan ne bi trebao da igra sa tom povredom, ali mi trenutno nemamo drugog igrača koji bi nastupao na poziciji levog beka.”
Dejan Stefanović – Premijer liga
1995-1999 Šefild Venzdej (65 utakmica)
2003-2007 Portsmut (112 utakmica)
2007-2008 Fulam (13 utakmica)
Dolazak novih igrača učinio je da Dejan Stefanović izgubi mesto u timu, ali i kapitensku traku, koju je preuzeo Sol Kembel.
Odlazak iz Portsmuta
Zbog toga on 2007. prelazi u Fulam, gde je odigrao još 13 premijerligaških utakmica. Glazgov Rendžers objavljuje da je bezuspešno pokušao da dovede iskusnog defanzivca, te da je ovaj ipak odlučio da ostane u Engleskoj.
Dejan Stefanović prelazi u Norič, koji se u to vreme takmiči u Čempionšipu. Među “kanarincima” je 12 puta bio starter, pre nego što je na meču sa Prestonom doživeo težu povredu kolena, zbog koje do kraja sezone više nije mogao da igra.
Upravo zbog te povrede bivši kapiten Portsmuta 2009. godine saopštava da je njegova profesionalna karijera završena. Ipak, godinu dana kasnije on se priključuje ekipi Havant & Waterlooville, koja se tada takmičila u šestoj ligi i tamo postaje trener-igrač.
Kao igrač Dejan Stefanović nikada nije bio u prvom planu u svojoj zemlji, ali je izazvao buru svojom izjavom da se više ne oseća kao Srbin i da će uzeti državljanstvo Velike Britanije. Osećanja prema fudbalskom savezu zemlje iz koje potiče bila su obostrana: niti su oni mnogo marili za njega, niti on za njih. Ipak, odigrao je 26 utakmica za nacionalni tim. S druge strane, engleski novinari su ga opisivali kao stranca koji perfektno govori njihov jezik.
Kada je u pitanju engleska Premijer liga, Dejan Stefanović je, igrajući za Šefild Venzdej, Portsmut i Fulam zabeležio 19o nastupa i postigao sedam golova.
Oprostio Piresu zbog simuliranja
Na neki način, Dejan Stefanović ima ulogu i u istorijskom uspehu Arsenala. Dobro je poznato da su “tobdžije” sezonu 2003/04 završile bez poraza i jedini su tim u istoriji Premijer lige kome je to pošlo za rukom. Međutim, san o tom je mogao da bude prekinut već na samom početku sezone, kada je Portsmut na sred Hajberija imao prednost od 1-0. Tada je Rober Pires pokušao i uspeo da napravi kontakt sa Stefanovićem koji će ubediti sudiju da dosudi penal. I Francuz je uspeo, nakon čega je Tijeri Anri sa bele tačke ipak uspeo da donese bod svom timu.
Pogledajte i Saša Đani Ćurčić: Srpski Džordž Best koji je kratko zablistao u Premijer ligi
Da faula nije bilo dovojno govori odluka sudijske komisije da poništi žuti karton koji je Alan Vajli dodelio defanzivcu Portsmuta. Ipak, “pompeji” su bili besni, a Arsenal je dobio šansu da se upiše u istoriju kao jedini nepobedivi tim.
Tri godine nakon tog događaja Dejan Stefanović je rekao da oprašta Piresu.
“Nemam problem sa Piresom nakon tog događaja. Pao je da bi iznudio penal i tada sam bio besan, ali šta da se radi. Danas vidimo da sve više igrača simulira i to je svuda oko nas. To je loše, ali Pires je posle dokazao da je dobar igrač i dobra osoba.”