[su_heading size=”14″ align=”left” margin=”10″]Emir Selmani: Usred srede[/su_heading]
„Arsenal u odmaklim pregovorima sa Mesutom Ozilom“. Bila je to poslednja vest koju sam pročitao te nedelje. Nisam zagrizao. Morao sam da prespavam. Sutradan je bio ponedeljak. Još jedan, običan.
Dan kada najviše ljudi umire na radnim mestima. Još nije dokazano da je od dosade.
Zaboravio sam na Mesuta. Verovatno sam „budžio“ nekog Mihu, šta sam drugo mogao ponedeljkom. Ponovo je iskočila priča o geniju iz Gelzenkirhena. „Pregovori oko prelaska Mesuta Ozila u Arsenal pod ozbiljnim znakom pitanja jer Arsen Venger odbija da fudbaleru ponudi odgovarajuću platu“.
Mrzeo sam ga više nego sebe. Nećeš valjda opet, Arsene. Ne budi škrtica, ne budi slepac. Zar ćeš doktora koji asistira više nego Ćavi i Inijesta zajedno da ispustiš zbog diplome iz ekonomije par desetina hiljada funti nedeljno?
Rešio sam da budem pravi Englez i da ispratim stvari do kraja.
Palo mi je na pamet čak da zapalim cigaretu. Ionako nisam neki novinar ako ne pušim i ne pijem kafu i viski.
„Nemac ne želi u Arsenal“ i „Junajted krade Ozila“ samo su neki od spinova koji su se pojavili u međuvremenu. Ovaj drugi me nije zabrinuo. Mojes bio uspeo da dovede Ozila samo pod jednim uslovom – da je nemački reprezentativac fudbaler Evertona.
Francuska cicija ipak je razbila kasicu, iznenadila sebe i navijače koji su prethodno tražili njegovu ostavku. Najskuplji transfer Arsenala i rekord u nemačkom fudbalu – 40 miliona funti i nedeljna plata od 165.000.
Kasnije je otkriveno da je u pregovorima učestvovao i Per Mertezaker. Konačno neka korist od jele iz Hanovera.
Imao sam samo još jednu misao tog dana (ponekad razmišljam manje od amebe). Šta ću sa devojkom koju bih video čim zaklopim oči?
Desilo mi se to one noći kada sam prespavao Ozila. Bila je sve što nisam hteo. Starija, plavuša i iz radnog okruženja. Upoznao sam je dan ranije. Našli smo se kod Politike, blejali na Tašu. Pregovori su trajali duže nego Vengerovi. Ništa se nije se desilo. Bio sam veća kukavica od njega.
„Čoveče, Venger je doveo igrača za 40 miliona funti. Gospodara fudbala. Tvoj život može da bude samo bolji. Ovo je dan za čuda“, poput munje mi je prošlo kroz glavu.
Pokazala mi je one noći na Tašu gde stanuje. Javio sam joj da dolazim. Nije ličilo na film ili špansku sapunicu kao u Bejlovom transferu od 100 miliona evra. Morala je da me navodi jer se ne snalazim u prostoru i pamtim kao ribica. Nismo se poljubili s vrata. Bilo je daleko od holivudskog početka. Ali se desilo.
Kažu da je ljubav slepa. Nije. Slep(c)i su ljudi dok je ne probaju. Vengeru je trebalo osam godina i gomila Nasrija da progleda. U poslednjem trenutku. Ni ja nisam bio pametniji. Koliko sam samo prelaznih rokova potrošio uzalud. Sada u Mesuta mi verujemo.
Ostali tekstovi Emira Selmanija:
Pročitajte i:
- Na današnji dan: Arsen Venger došao u Arsenal
- Geret Beri deseti igrač sa 500 nastupa u Premijer ligi
Leave a Reply