PREOKRET ZA ISTORIJU: Liverpulova pobeda nad Olimpijakosom kao uvod u fudbalsko čudo

Popeti se na fudbalski Olimp!

Tako je glasila zapovest Liverpulovog menadžera Rafaela Beniteza upućena igračima u crvenoj opremi pred odlučujuću utakmicu za plasman u prvu eliminacionu rundu UEFA Lige šampiona 2004/2005.

Antičke Olimpijske igre su već bile davna, pradavna prošlost, ali je pobednički duh ostao da živi kroz ime kluba iz atinskog predgrađa na obali mora – Olimpijakos, a Pirejci su uspešno plovili kroz 13. izdanje elitnog takmičenja u fudbalskoj Evropi. Tri boda prednosti nad rivalom iz Engleske, plus minimalna pobeda u prvoj utakmici, plus jedan Rivaldo u postavi, plus premije, plus trinaestogodišnjica osvajanja Interkontinentalnog kupa bratskog kluba (Crvena zvezda). Ko zna koliko pluseva za grčki tim, samo što je jedan minus bio ono što najveće razlikuje od velikih – ime, tradicija!

Liverpool: Kirkland, Finnan (Josemi 85), Carragher, Hyypia, Traore (Sinama Pongolle 45), Nunez, Alonso, Gerrard, Riise, Kewell, Baros (Mellor 78).
Subs Not Used: Dudek, Henchoz, Diao, Warnock.
Olympiakos: Nikopolidis, Pantos, Anatolakis, Schurrer, Venetidis (Maric 84), Georgiadis (Rezic 70), Kafes, Stoltidis, Djordjevic, Rivaldo, Giovanni (Okkas 87).
Subs Not Used: Giannou, Kouloucheris, Castillo, Vallas.
Att: 42,045.
Ref: Manuel Enrique Mejuto Gonzalez (Spain).

Sastavi timova za meč Liverpula i Olimpijakosa u Ligi šampiona 2004. godine

Fantom za volanom, brzi voz na terenu. Milana Baroš je mogao biti zaustavljen samo prekršajem, Ćabi Alonso je centrirao posle tog prekida sa desne strane, Stiven Džerard je okrenut leđima sa 13 metara loptu petom poslao ka daljem uglu Nikopolidisovog gola, ali je stativa druga galaksija, pa je potonji član Galaksija iz LA lansiran u svet očajnih, pošto ga je direk naterao da se uhvati za glavu. Početni rezultat je ostao na snazi.

Resife je grad s najvećom stopom ubistava u Brazilu, a čovek rođen u toj naseobini- Rivaldo Vitor Borba Fereira– ‘’ubijao’’ je na terenu.

Kao kroz pesak Kopakabane vukao je loptu s polovine svoje ekipe, nosio je na leđima Ćabija Alonsa, naterao Džejmija Karagera da bez efekta oguli zadnji deo svog tela, sve dok ga nije na 22 metara od gola domaćih sačekao učesnik maratonskih trka Sami Hipija, džudo startom mu onemogućivši da istrči počasni krug.

Kad već nije mogao počasni, pobednički jeste.

Da bi završio kao ikona video igre ‘’FIFA 19’’, najbolji igrač sveta 1999. je morao iznova postati junak i u realnom životu, a to je učinio pogotkom iz slobodnog udarca.

Šutirao je sa sredine u visini glave igrača u živom zidu, Antonio Nunjez se izdvojio iz vrste, a početni rezultat ‘’razveo’’ od semafora. Lopta se odbila od zemlje na metar udaljenosti od čuvara mreže Redsa Krisa Kirklenda i odsela u mreži za 0:1 u 27. minutu igre.

Enfld je, umesto drevne Olimpije, postao svetilište za crveno-bele, samo ih je sat vremena igre delilo od prolaska među 16 izabranih ‘’bogova’’ evropskog klupskog fudbala pre deceniju i po.

No, jedan čas je večnost kad naspram sebe imaš (tada) četvorostrukog prvaka Starog kontinenta.

Rafa Benitez je dobar poznavalac istorije, geografije isto tako. Očigledno.

Zna gde je ostrvo Reinion, čuo je i za Rožea Milu.

Kamerunac je pravo niotkuda iz te zabiti zakoračio na tlo Apenina i postao zvezda Svetskog prvenstva 1990. godine, a pošto svaki veliki igrač im naslednika- što bi on bio izuzetak

Hari Kjuel je iz ‘’zemlje kengura’’, ali je cilj u fudbalu napuniti protivničku mrežu, pa je zato umesto u torbi njegovo umeće bilo u brzini. Gepardovski je u 2. minutu nastavka protutnjao po levoj strani pored defanzivaca Legende, zakoračio je par metara u šesnaesterac, uputio pas po zemlji, a Francuz Floran Sinama-Pongol naterao ljubitelje fudbala da na mapi sveta pronađu gradić Sen Pjer i zapitaju se kakva se magija ‘’igre miliona’’ u njemu krije. Liverpul-Olimpijakos 1:1.

Pristalice gostiju su se uplašile, sve je ličilo na Peloponeski rat na travnatom bojištu, a zna se kako su Atinjani prošli u onom prvom pre nove ere.

U sportu, kao i u životu, često treba imati čelične nerve, a u fudbalu i gvozdenu nogu, zato su Crveni iz Mersisajda u svojim redovima imali Nila Melora, mladića rodom iz ‘’grada čelika’’- Šefilda.

Sinama-Pongol je izborio slobodan udarac na 30 metara od gola ekipe iz Pireja, Ćabi Alonso centrirao, strahovita gužva, lopte se dokopao najbolji igrač U-17 Mundijala 2001, krenuo je kao kazaljka na satu unutar kaznenog prostora, kad je kucnuo pravi čas, centrirao je na dalju stativu, Nikopolidis kao hobotnica spasava svoju mrežu posle udarca glavom Nunjesa, ali je Melor, enfildovsko dete, na pravom mestu i s 3 metra u padu ‘’žigosalo’’ rezultat 2:1 u korist Liverpula 10 minuta pre kraja susreta.

Dete je kalilo prednost, kad su Grci bili istopljeni, čekalo ih je najgore- konačno hlađenje, a za to je bio zaslužan ‘’otac’’ ekipe Stiven Džerard.

Uprkos problemima s povredom tokom sezone, protestant koji je pohađao rimokatoličku gimnaziju je u fudbalsku igru uveo dogmu koja glasi – gol iz daljine.

Centaršut s leve strane prema Nilu Meloru, 22-godišnjak vraća glavom s 14 metara loptu unazad, a kapiten i velikan Liverpula sa 6 metara dalje seče loptu drop-kikom, šalje je nisko u sam levi ugao, svoju družinu u dalji tok takmičenja, a Olimpijakos na pletenje novog lovorovog venca, jer je postojeći tog trenutka osušen- 3:1, minut 86.

Tačno da su svi grčki bogovi sišli na zemlju, obuli kopačke i krenuli ka preokretu, našli bi se neki rimski koji bi im rekli- ‘’dalje nećeš moći!’’, tako da je sve bilo gotovo.

Ostalo je istorija. Kad vam kažem…