Dolazak Roberta Prosinečkog 2001. godine u klub koji je jedva izborio opstanak u drugoj engleskoj ligi bilo je veliko iznenađenje.
Bivši as Real Madrida i Barselone nije uspeo da uvede Portsmut u Premijer ligu, a na Fraton parku se zadržao samo godinu dana. Ipak, za sve navijače “Pompejaca” on je legenda kluba i lik koga se rado sećaju.
Zašto je to tako i kako su se stvari odvijale podseća nas novinar Ričard Edvans iz magazina Four Four Two.
Ekipa koja je pobedom u poslednjem kolu izborila opstanak u staroj Diviziji jedan pred 13.000 gledalaca koji su već prestali da se nadaju teško da je bila očekivana destinacija za fudbalera koji je tri godine ranije igrao sasvim solidnu ulogu na Svetskom prvenstvu.
Navijačima na dar
Sa pune 32 godine vezni fudbaler i strastveni pušač sigurno nije bio na vrhuncu svoje karijere, kada ga je predsednik Portsmuta Milan Mandarić doveo u klub i zvučno pojačanje predstvio kao “poklon navijačima”.
Bez obzira na godine, radilo se o fudbaleru koji je ne tako davno pre toga igrao za gigante svetskog fudbala kakvi su Real i Barselona. U poređenju sa igračima poput Najdžela Kvošija i Stefanija Miljorancija, koji su u prethodnoj sezoni bili kreativna snaga tima, Portsmut je očigledno otišao korak napred.
“Bio sam iznenađen kada smo ga doveli”, prisećao se tadašnji menadžer tima Grem Riks, koji je februara 2001. godine preuzeo vođenje ekipe od Stiva Kleridža. “Prosinečki zaista nije bio neko koga sam planirao”.
Pogledajte i Gde su danas igrači koji su osvojili FA kup sa Portsmutom 2008.
Izgleda da Riks nije bio jedini koji je iznenađen.
“Svaki ovakav potez izazivao je podsmeh”, rekao je Linvoj Prajmus, koji je bio deo tima u vreme kada je Prosineči došao, a nekoliko godina kasnije je sa Portsmutom igrao i u Premijer ligi. “Navijači nisu prihvatali igrače koje ne daju sve od sebe, ali Prosinečki je davao. Od prvog momenta kada je zaigrao mogli ste da vidite da je ozbiljan i da dolazak ovde nije shvatao kao neki vid odmora.”
Genije i primer na terenu
Svojom genijalnošću i borbenošću Robert Prosinečki je vrlo brzo pridobio navijače, a onda postao i njihov heroj.
“Počeli smo sezonu fantastično”, priseća se Riks. “Izgubili smo prvu utakmicu pred svojim navijačima, ali smo onda pobedili na četiri od narednih pet utakmica. Sećam se da smo krajem septembra igrali protiv Barnslija i Prosinečki je bio neverovatan. Izveo sam ga iz igre pet minuta pre kraja kako bi dobio zaslužen aplauz od navijača, ali on je bio besan i želeo je da odigra svaki minut.”
“Sećam se da smo krajem septembra igrali protiv Barnslija i Prosinečki je bio neverovatan. Izveo sam ga iz igre pet minuta pre kraja kako bi dobio zaslužen aplauz od navijača, ali on je bio besan i želeo je da odigra svaki minut.”
Prosinečki je mučio protivničke defanzivce i golmane ne samo u igri, već i kod prekida, zahvaljujući sjajnom umeću u izvođenju slobodnih udaraca. Od toga je profitirao tada mlađani Piter Krauč, koji je postigao 19 golova, uglavnom zahvaljujući sjajnim asistencijama Prosinečkog.
Do danas se preričava njegov potez na utakmici protiv Roterama, kada je fintom bacio na zemlju svog čuvara, da bi potom sačekao da ovaj ustane, kako bi ga još jednom prevario “lažnjakom”.
Nisu navijači bili jedini koji su uživali da gledaju kako Prosinečki igra na pozornici koja je realno bila mnogo manja od njegovog talenta, već su i protivnici uvažavali nekadašnjeg igrača Crvene zvezde.
“Bili smo u tunelu i čekali da izađemo na teren pred meč sa Notingem Forestom, kada mu je prišao njihov napadač Marlon Hervud”, kaže Prajmus. “Pružio mu je ruku i rekao ‘Druže, ti se legenda’. Mislim da ovo dovoljno govori.”
Bajka bez srećnog kraja
Problem za Prosmut i Prosinečkog bio je taj što jedan fudbaler može da vam donese nekoliko pobeda, ali ne i da sam rešava pitanje svih 46 utakmica u sezoni. To je postalo očigledno posle meča sa Barnslijem, kada je Robert postigao het-trik i povisio na 4-2, a utakmica je ipak završena 4-4 i ekipe su podelile bodove.
“Izgledalo je da ih je on uzeo pod svoje”, kaže Prajmus. “Dao je tri gola i vodili smo 4-2 na 10 minuta do kraja. Onda sam ja dobio crveni karton, više se i ne sećam zbog čega i Barnsli se dokopao boda.”
Urbane legende kažu da je Prosinečki samo nekoliko minuta nakon kraja meča napustio Fraton Park u svom blatnjavom dresu i sa suzama u očima.
“Prosinečki sigurno nije bio fizički najspremniji igrač koga sam vodio”, kaže trener Riks. “Ali subotom poslepodne on je uvek pokazivao svoje klasu. Nije bio od onih koji pretrče mnogo, ali imao sam mlade snage poput Gerija Onila i Nila Bareta koji su to radili za njega. Dao sam mu slobodnu ulogu i rekao mu da kreira šanse, što je on i radio.”
Do Božića Portsmut je bio jedan od kandidata za promociju u Premijer ligu, ali od holivudskog raspleta nije bilo ništa. Klub je odlučio da se pojača još jednim fudbalerom koji je bio poznat u svetu fudbala u to vreme, a to je bio reprezentativni golman Japana Jošikacu Kavaguči, kojeg navijači sa Fraton Parka nisu upamtili po dobru.
On je primio 25 golova na prvih 13 utakmica i nade Porsmuta da će se plasirati u Premijer ligu otišle su nepovrat.
Čak ni Prosinečki nije mogao da uradi ništa da spreči taj kolaps.
“Verovatno je bio frustriran, ali je ostao profesionalac za primer”, kaže Prajmus. “Njegov engleski nije bio baš tečan, ali je on zaista bio skromna osoba i bio je fantastičan prema mlađim igračima. Većina njih nije mogla da poveruje da igra zajedno sa njim, ali on nikada nije govorio o svojim uspesima. On se interesovao za njih kao što su se oni interesovali za njega.”
Porsmut je tu sezonu završio na 17. mestu, ali navijačima koji su imali čast da iz nedelje u nedelju gledaju Prosinečkog to nije bilo previše bitno. Bio je to kratak boravak, ali ipak dovoljan da Prosinečkog uvrsti među kultne heroja Portsmuta.
*****