Kada bi vas pitali koji igrač u Stouk Sitiju je ostavio najjači utisak na vas, većina bi odgovorila Rori Delap. Nije bio vrhunski tehničar, ali je bio neizostavni šraf u tadašnjoj mašineriji Tonija Pjulisa.
Rori Delap (Rory Delap) je počeo karijeru u Karsli Junajtedu pre nego što je prodat Derbi Kauntiju 1998. godine. Prešao je u Sautempton 2001. i proveo je tamo pet godina pre nego što je prešao u Sanderlend. Nakon otpuštanja Mika Mekartija i sa dolaskom Roja Kina, Delap nije bio u prvom planu pa je pozajmljen Stouk Sitiju. Nakon još jedne kratke pozajmice u Barnsliju, Geri Rovet je doveo Delapa u Barnsli na startu sezone 2013/14.
Postoji interesantna mala statistika koja prikazuje uticaj koji je Rori Delap imao tokom svog boravka u Stouk Sitiju.
Stouk je bio na 21. mestu u drugom rangu takmičenja kada je otišao iz Sanderlenda 2006. kako bi debitovao za Lids Junajted. U vreme kad je zadnji put zaigrao na ligaškoj utakmici, u Redingu u avgustu 2012, Stouk je bio šesti u Premijer ligi. Jeste da je to bila prva utakmica te sezone, ali je ipak to jasni pokazatelj.
To je skok od 35 mesta na lestvici engleskog fudbala, veći nego bilo koji igrač u klupskoj istoriji.
Ovaj sjajni igrač sredine terena je došao prvo na pozajmicu ali to je bilo samo kako bi se zaobišla pravila o prelaznom roku. Njegov plan je uek bio da prelazak bude za stalno, sa podrškom Tonija Pjulisa i Pitera Koatesa čak i kada je doživeo teški prelom noge koji je mogao da mu okonča karijeru u drugoj utakmici za klub, ironično protiv Sanderlenda kod kuće.
“Nakon loma noge nisam bio siguran da li ću ikad ponovo igrati fudbal”, priznao je kasnije. “Svakako nisam mislio da ću igrati na nivou na kojem sam bio, tako da se mora odati veliko poštovanje fizioterapeutima i medicinskim radnicima koji su mi pomogli”.
Već je imao 30 godina u tom trenutku, bez obzira da li je dostigao svoju najbolju formu, malo ko je predvideo da će imati tako veliku ulogu.
Bio je ključni deo tima koji je ostvario promociju u Premijer ligu 2008. i koji se ustalio u najvišem rangu – ali ne i samo to. Bio je pravi idol Stouka koji je uspostavio blisku vezu sa navijačima; bio je to tim koji je čvrst ali fer, i možda najvažnije, uspešan.
Bilo da je učestvovao u utakmici protiv Lester Sitija 4. maja 2008. kada je izborena promocija, na debiju u Premijer ligi protiv Boltona 16. avgusta, u prvoj pobedi nad Aston Vilom nedelju dana kasnije, ili onim FA kup putovanjima na Vembli u aprilu i maju 2011. bio je siguran član prve postave.
Takođe je igrao na utakmici u Splitu kada je Stouk debitovao u Ligi Evrope, i bio je jedan od tri igrača koji su igrali na obe utakmice protiv Valensije na kraju evropske avanture.
Pravio je prave stvari u najslavnije vreme rasta Stouka u Premijer ligi. Na i van terenu bio je pravi primer za mlade igrače.
Skupio je hiljade funti za dobrotvorne organizacije kroz razne izazove uključujići veslanje preko Engleskog kanala i vožnja bicikle preko cele zemlje.
Ali, najpoznatiji je po svom dalekometražnom autu.
Rorijevi auti su bili nešto novo u Premijer ligi
Tako nešto na tom nivou nije susreo ni jedan štoper u njegovoj karijeri, pogotovo na Britaniji stadionu sa zidom buke koja je išla uz njega.
Tu je bila bitnija putanja i brzina lopte u odnosu na daljinu dobačaja. Ceo stadion je ustajao kada je bio dosuđen aut blizu šesnaesterca, kao da je dosuđen penal. Svakako se znalo da će se nešto zanimljivo desiti.
Delap je već igrao na najvišem nivou u Derbiju, Sautemptonu i Sanderlendu ali tek kada je došao u Stouk je postao globalni fenomen. Stručnjaci, igrači i navijači su bili zapanjeni koliko štete može naneti njegov aut nekim od najbogatijih klubova.
“Dejvid Bekam je bio majstor za slobodne udarce jer je mogao iznova i iznova da loptu šalje u isto mesto”, rekao je Stiv Brus. “Delap može poslati loptu sa istom jačinom i istom putanjom, iznova i iznova. On je stvarno neverovatan”.
Mogao je da baci loptu iz auta do 40 m sa brzinom od oko 60 km/h, koja je padala na glavu visokim igračima Stouka kao što su Mama Sidibe, Rikardo Fuler i Rajan Šoukros koji su pravili haos u protivničkom šesnaestercu.
Vest Hem je zbog njega postavio reklamne ploče pored terena. Arsenalovi defanzivci su masovno paničili. Sve je bilo jasno kada su Delapa kontaktirali iz Irskog atletskog saveza kako bi ga privoleli da ponovo baca koplje na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.
“Mora da su bili veoma očajni kada su se setili mene”, rekao je on sa smeškom. “Bacao sam koplje kad sam bio junior, ali sam odustao kada sam imao 14 ili 15 godina kako bih se skoncentrisao na fudbal. Bio sam reprezentativac u tom dobu, ali ne znam da li sam na nivou Olimpijade. Mislam da se neko samo šalio”.
Delap je prešao u Barnsli na pozajmicu i nakon toga u Barton Albion, a sada je na mestu trenera omladinskog tima Derbija.
Da budemo iskreni, mogao je da ode bilo gde ali će uvek biti u srcima svakog navijiča Stouk Sitija koji je imao sreće da ga vidi u akciji.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra