Sa suzama u očima, Venger stoji na vrhu jedne kule ‘London bridge’-a i gleda u novembarski zalazak sunca. Vetar koji nosi prve mirise zime svom silinom udara u jaknu koju je ‘PUMA’ posebno dizajnirala za njega, ali bezuspešno. Šireći nozdrve usisava oštar vazduh i puni pluća.
To čini nekoliko puta, usporava rad srca i smiruje se. Jedna mala grupa ‘huligana’ koju podržava bar milion ljdi širom sveta izazvala je ovaj psihološki disbalans kod Arsenalovog boga-oca! Šireći zastavu na kojoj se nalazi natpis kojim se zahvaljuju za učinjeno, ali je i razlaz neizbežan, ovi bezbožnici, pagani, jednom rečju stoka, iznosi svoj stav i mišljenje, u zemlji i svetu u kome je sloboda govora zagarantovano ljudsko pravo. I to sve posle briljantne utakmice i veličanstvene pobede nad nesalomivim i nepobedivim Vest Bronvič Albionom! Sramota!
Brišući rukavom suzne oči, približava dva seda žbunasta reda obrva sredini čela i pokreće bore oko ustiju dok izgovara : ‘ I wont be comment on that!’ sa jakim francuskim naglaskom.
Kažu sramota je nazivati ga izlapelim matorcem, jer je toliko toga uradio za ovaj klub, napravio od njega ovo što jeste i moramo mu verovati. Da ja vas pitam, kako vi nazivate svog dedu ili pradedeu, ako je još živ, koji se borio kao mladić u Drugom Svetskom ratu, pa posle toga sa svojih deset prstiju izgradio porušeno selo, radio 40 godina u državnoj firmi, obezbedio hleb i uz hleb svojoj porodici, pa i tebi, a onda u jednom trenutku svoje pozne starosti kaže kako na ‘Pinku’ govore istinu, kako bi da je Milošević živ bilo bolje nego sad, mada i ovaj Vučić nije loš, kako je sasvim u redu držati pedeset litara zejtina i trideset vekni hleba u zamrzivaču i kako je sasvim u redu otići pet kilometara od kuće u ogrtaču i kućnim papučama, gradskim prevozom gde izigravate bespomoćno stvorenje samo dok se vrata autobusa ne otvore, a onda vam se laktovi transformišu u Vulverinove kandže? IZLAPELI MATORAC! Eto kako.
Kažu, trebamo gledati pozitivne stvari iz ovih utakmca. Eto, Kazorla je odigrao dobro, ocenjen najvišom ocenom, asistirao. Pa, posle 12 kola u prvenstu i 5 u Ligi šampiona, krajnje je vreme, s obzirom na platu koju prima, zar ne? Pa evo, Košijelni se vratio, uneo stabilnost u odbranu. Je l’? Zato smo drhtali od trenutka kad smo dali gol. Dobro je, mislio sam da nisam slučajno zakačio neki virus. Znači da je ono što su nas držali sabijene u šesnaestercu i što je Sesenjon od 142cm skočio pored Košijelnog, Čembersa i Mertesakera sve slučajno? Baš smo delovali sigurno u taktici koja podrazumeva izbijanje lopte što dalje od svog gola već u 70. minutu. Ali, ipak smo sa druge strane igrali protiv gorostasa lige, birmingemskog džina, zveri sa Zapada!
Da su navijači postali veće ‘žene’ od samih žena, govori i činjenica da se razdor između njih stvorio i zbog jedne zastave. Ljudi, postojali su treneri i postojaće, koji su radili neverovatne poslove u svojim klubovima, pa su ipak smenjeni ili odlazili, i ti kubovi su nastavili da postoje, pa čak i da konkurišu za titule u raznim takmičenjima. Anćeloti, Antić, Murinjo, Gvardiola, Ferguson, Magat, Lev, pa evo sad se slično dešava sa Klopom, spisak je beskonačan! Pa ljudi Čelsi je Ligu šampiona osvojio sa Di Mateom, ej! Saberite se. I Zvezda je 91. bila prvak Evrope i ako vam treba neki dokaz da se od istorije ne živi, evo vam!
Siguran sam da svako od nas podjednako voli klub, ali sam isto tako siguran da ne vole svi podjednako trenera. Treneri dođu i odu, kao i igrači. I često odu u suparnički klub. Ali klub nastvalja da postoji. I klubu je potrebna podrška. A trenere i igrače, možete voleti i podržavati i posle odlaska. Jer još uvek se nije rodio igrač ili trener koji je ‘veći’ od kluba. To je besmisleno. Kada svojom ‘veličinom’ ugrožavate ugled kluba, morate se skloniti.
Venger je trenutno, naš trener. I ja ga podržavam. Podržavam ga u smislu da želim da radi ono što je najbolje za klub. Podržavam ga u tome da stremi ka najvišim ciljevima sa klubom. Ali ako ja, koji imam sposobnost da formiram sopstveno mišljenje, vidim da nešto što Venger radi nije u ‘skladu’, i gle čuda, ako to isto vide i ljudi širom cele planete, a to nisu ljudi koji su, kao u politici, plaćeni da ‘guraju’ neko mišljenje u javnosti, već obični smrtnici kao TI i JA, koji gledaju utakmce na tv-u ili idu na stadion, onda moja podrška treneru nailazi na znak pitanja. I onda nailazi na kritiku. I onda ta globalna kritika dobija jedan globalni oblik. I dobija svoje prisustvo i u materijalnom svetu. Dakle, sve to zaista postoji, dešava se.
U tom slučaju, ne može Venger alias BOG-OTAC Arsenala, da izađe na konferenciju i kaže ‘I do not comment on that!’ To je direktno nepoštovanje svih tih ljudi koji podržavaju i vole svoj klub, a koji ‘trpe’ zbog arogantnosti i tvrdoglavosti samo jednog jedinog čoveka! Koji izgleda mnogima znači.
Došli smo u situaciju da iz godina kada smo važili za silu i godinama bili u trci za titulu, polako i neprimetno spadnemo na klub u kome je normalna ambicija boriti se za top 4 u ligi, samo zbog učešća u ligu šampiona. Mi i dalje svake sezone provlačimo priču kako ‘napadamo’ tron, ali u realnosti smo sigurni da ćemo biti četvrti. Treći ako nas sreća pogleda. Ali šta je sledeće? Borba za top 6 i ligu Evrope? I to ćemo ćutke progutati. Dok ostali klubovi rade na usavršavanju, poboljšanju, pristaju na drastične promene, spremni na sve, samo da se primaknu uspehu, mi to tvrdoglavo i u ime istorije i tradicije odbijamo.
Jedan smo od retkih klubova koji ima finansijsku stabilnost, koji ima infrastrukturu, koji ima gotovo sve predispozicije da bude dominantna sila u današnjem fudbalu, bez i malo muke. Ali mi imamo jednog čoveka, kojeg drugi kubovi nemaju. Recite mi, koja je razlika između Barse, Reala, Bajerna, Sitija, Čelsija i nas? Samo jedna. Arsen Venger.
Rećićete Barsa ima školu. Mi imamo para da kupimo bilo kog klinca iz te škole, ili škole Sautemptona, što često i radimo. Čelsi ima Abramoviča. Što se opet svodi na pare, dakle imamo i mi, nije problem. Ali Abramovič hoće da ih troši. Real ima najbolje igrače i pare. Pa zar nismo od njih kupili jednog od najboljih igrača i napravili ga na klovna? Bajern je sila, igraju napadački fudbal, jedu protivnike. Pa zar mi to ne možemo? Koliko je teško promeniti taktiku. Jedino što mi imamo, a nemaju svi veliki klubovi je Arsen Venger.
On nije od nas napravio veliki klub kako misle mnogi. Arsenal je bio veliki klub i kad sam se ja rodio, osamdesetih. Bio je veliki klub i mnogo pre toga. I bilo je velikih trenera i pre njega. Kažete on nam je omogućio veliki i savremeni stadion. Meni Hajberi nije ni malo smetao, a ni svim ostalim navijačima. Smetao je samo onima koji zarađuju od njega, jer ovako zarađuju više.
Sautempton je sledeći. Klub koji je iznenađenje sezone. Kuman je sastavio kockice i sve funkcioniše taman kako treba. Već su nam očitali lekciju u liga kupu. Da li će sad biti drugačije, ne znam. Gledao sam ih protiv Sitija i mogu vam reći da Sitiju tamo nije bilo svejedno, da je Sautempton bio bolji u prvih 45 minuta, a posle šta se desilo, znaju samo igrači i trener. To ne znači da dolaze na ‘Emirejts’ sa spuštenim gaćama. Kuman je sigurno pripremio taktiku za nas i sve je moguće.
Mi smo u nezaustavljivom naletu od dve pobede, jedna protiv ‘ugašenog’ Dortmunda i druga protiv evropske fudbalske sile VBA, što nam sasvim daje za pravo da već vidimo sebe kako preksačemo Čelsi koji će sigurno upasti u ‘lošu seriju’ kad tad, kao i još 5-6 ekipa koje su ispred nas. Pobeda protiv Sautemptona bi bila odlična stvar, naravno. Onda bi tek ‘Vengerovci’ odlepili i to bi bio kraj našim mukama, sve bi bilo rešeno.
Ali, pitam ja vas, šta ako izgubimo?