Danas se navršava trinaest godina kako je za Njukasl debitovao igrač koji je u timu od dečačkih dana, ali je šansu dobijao samo u vanrednim situacijama. Čitavu karijeru proveo je na Sent Džejms parku (danas nas teraju da ga zovemo Sports dajrekt arena), ali uvek kao rezerva rezervnog napadača.
U Englesku je došao 1986, kao petogodišnjak. Igrao se fudbala u maloj lokalnoj ekipi kad su ga spazili ljudi iz Njukasla i pozvali u njihovu akademiju. Tada mu je bilo četrnaest godina. Tri godine kasnije zaigrao je za rezervni tim. Debitovao je protiv lokalnog rivala Sanderlenda. I taj će se protivnik često pojavljivati u pričama o našem današnjem junaku.
Foluvašola Šola Ameobi je na današnji dan počeo seniorsku karijeru. Njukasl je tada igrao protiv Čelsija. Te sezone je igrao još devetnaest puta i postigao dva gola. Imao je sreće što je legendarni Alan Širer bio povređen, kao i Karl Kort. Kad su ostali napadači zdravi, Šola je na klupi. Kako na kraju prošlog milenijuma, tako i danas. Često će u međuvremenu i on biti na operacijskom stolu.
Kad bi godina bila berićetna Ameobi je znao da nakupi i preko dvadeset nastupa u Premijer ligi, uglavnom ulazeći s klupe umesto pomenutih Širera i Korta, ili Obafemi Martinsa i Marka Viduke, ili Dembe Ba i Sisea. I uvek je ostajao u klubu, čak i kad su završili u Čempionšipu i kad je pobegao ko je mogao, Šola je ostao. Bio je glavni napadač i sezonu otvorio golovima. Proglasiše ga za najboljeg igrača lige u avgustu 2009, ali se ponovo povredio.
Pomenućemo i da je šest utakmica odigrao za neku drugu ekipu. Bio je pozajmljen Stouku 2008. nekoliko meseci, ali izgleda da niti se on dopao njima, niti oni njemu. Vratio se u svoj Njukasl. Još je jednom pokušao da ode, Ipsvič ga je želeo, ali ga je povreda sprečila u tome. Svrake su, izgleda, njegova sudbina.
Za ovog snažnog napadače ne može se reći da je veliki znalac, isto ko što nije neznalica. Niti je vrhunski strelac. Nikad nije postigao više od deset golova u sezoni, a i kad je dostigao taj broj, bilo je to u drugoj ligi. Međutim, Šola ima svoju specijalnost. Navijači ga ne vole samo zbog vernosti (a igrač je sa ubedljivo najdužim stažom u tom klubu). Njegova specijalnost su golovi protiv lokalnog, što znači i najvećeg, rivala. Sanderlendu je dao sedam golova na četrnaest utakmica. Uz to je i tri puta asistirao. “Odlučio” je da upravo protiv njih postigne svoj jubilarni pedeseti pogodak u Premijer ligi. Prošle je godine ušao s klupe i u nadoknadi vremena doneo izjednačenje svom timu. U pobedi nad “neprijateljima” 2010. od 5-1 zabeležio je po dva gola i asistencije.
Šolin brat Sami takođe igra za Njukasl. Šola je Ameobi bio član mlade reprezentacije Engleske, a da zaigra za Nigeriju, u kojoj je i rođen, čekao je do svoje tridesete. Sada želi što više utakmica u startnoj postavi ne bi li sa svojom zemljom zaigrao na Svetskom prvenstvu.
Za svoj klub je igrao 295 puta u ligaškim utakmicama i 39 puta u evropskim takmičenjima.
Ova sezona nije počela dobro po Njukasl, pa je Šola već dva puta morao da zaigra.
Ameobi je olicenje onog starog engleskog fudbala, kad se nije igralo za broj cifara na racunu. Bez obzira na svoje skromno znanje, uvek je igrao srcem. Iako su neki gori napadaci imali prednost umesto njega, nikad se nije bunio. Zato je legenda!
P.S. Znam da sam malo dosadan sa komentarima ali nisam mogao da ostanem ravnodusan.