Zašto se uticaj Denisa Bergkampa na Arsenal oseća i nakon 20 godina

Pre nego što su se pojavili Aleksis Sančes, Tijeri Anri i Patrik Vijera, pa čak i pre Arsena Vengera, u klubu je bio Denis Bergkamp. Dvadesetog juna je obeležena 20-godišnjica od dolaska sjajnog Holanđanina na Hajberi iz Intera, ali u eri pre Vengera Arsenal je bio potpuno drugačiji – to je preiod koji mladi navijači Arsenala ne poznaju i o kome mogu samo da čitaju ili gledaju klipove na Jutubu.

Da ne bude zabune, kada je Bergkamp stigao u severni London u junu 1995, Arsenal je bio u velikoj krizi. Ne u današnjoj vrsti krize, kada gube nekoliko utakmica zaredom, ispadaju iz Lige Šampiona u prvom krugu nokaut faze ili kada izgleda da neće završiti među četiri tima, već u krizi u pravom smislu te reči.

Tadašnji menadžer Džordž Grejem je otpušten kada je otkriveno da je uzimao deo profita od transfera, Pol Merson se nedavno vratio sa rehabilitacije zbog problema sa kockom, alkoholom i drogom, igrač Saragose Najim je dao gol sa skoro polovine terena i srušio snove Arsenala u finalu Kupa pobednika kupova u Parizu, a izgubili su na čak 17 utakmica kada su završili na 12. mestu u Premijer ligi, ispod timova kao što su QPR i Vimbldon, a zaostajali su za Totenhemom velikih 11 bodova. Bergkamp mora da se pitao u šta se je to upustio.

Na čelu Arsenala je bio Brus Rioč, koji je najavio da će oboriti klupski rekord za tri puta kako bi doveo 26-godišnjeg Bergkampa za 7,5 miliona funti. Bilo je mnogo manje onih koji su verovali u njegove kvalitete, pre nego što je nova desetka postigla dva gola u pobedi od 4:2 nad Sautemptonom na Hajberiju, čime je ućutkao sve kritičare. Nikad više nije bilo onih koji sumnjaju u njega.

Sa Bergkampom napred, koji je hranio loptama Jana Rajta u napadu, Arsenal je stigao do petog mesta na tabeli i vratio se na evropsku scenu, što je posignuto zahvaljujući pobedonosnom pogotku Holanđanina kod kuće protiv Boltona šest minuta pre kraja u poslednjoj utakmici sezone. Da Bergkamp nije postigao taj gol, Everton – koji je završio sezonu sa 61 bodom, isto kao i Blekburn i Totenhem – bi preuzeo mesto Arsenala u UEFA kupu zbog gol razlike. To ne izgleda toliko važno u današnje vreme, ali momentalno vraćanje u evropska takmičenja u tom trenutku je bilo veoma važno za klub.

 

Četiri meseca kasnije, klub je preuzeo relativno nepoznati francuski trener Arsen Venger iz fudbalski skrajnute Nagoje iz Japana. Ostalo je istorija.

Ali stvarane istorije Venger mnogo duguje Bergkampu. Kao spona između starog defanzivnog stila igre sa dugim loptama, takozvano „na 1:0“, i Vengerovog napadačkog pristupa, Bergkamp je bio tu da prihvati nove igrače kao što su Vijera, Emanuel Peti, Mark Overmars, Nikolas Anjelka i Anri. Imao je važnu ulogu u pomaganju mnogima od njih ali i više od toga, i njegova očigledna genijalnost i kvalitet su davali poseban ton klubu tokom 11 godina karijere u njemu, gde je odigrao 423 utakmice, postigao 120 golova, osvojio Premijer ligu tri puta i FA kup četiri puta.

Danas ispred novog stadiona Emirejts stoji statua ovog Holanđanina. Unutar njega, još uvek se oseća Bergkampovo prisustvo.

Kada je Venger stigao u Arsenal, očigledno je on bio najzaslužniji za uspon kluba zbog svoje filozofije i taktičkih ideja, ali činjenica da je Bergkamp već bio tu mu je umnogome olakšalo da se adaptira na novu sredinu i da se prihvate njegove nove metode.

Pogledajte i Denis Berkamp – Jedan od najvećih igrača u Premijer ligi

Bergkamp je bio toliko dobar da je mogao da igra odlično pod bilo kojim menadžerom. On je bio igrač koji je bio u top tri kandidata za Zlatnu loptu pre dolaska u Arsenal i bio je treći u izboru za FIFA igrača godine na kraju prve sezone pod Vengerom.

Ni menadžer Arsenala se nije zadržao tu samo zbog prve zvezde tima, ali bi njegov život bio mnogo teži da Bergkamp nije bio tu, a dobijao je i samopouzdanje tokom godina u kojima su osvajani trofeji. Takođe je tu i elegancija kojom igra klub pod Vengerom, što je Bergkamp pomogao da se stvori.

 

Vengerov Arsenal je oduvek imao brze igrače, kao što su Overmars, Anjelka, Anri, Tio Volkot i Aleksis Sančez, ali je uvek imao i majstore sa loptom u timu, kao što su Rober Pires, Sesk Fabregas, Tomas Rosicki, Santi Kazorla i Mesut Ozil – možda igrač koji najbliže može da priđe načinu igre Bergkampa, a trenutno igra za Arsenal, pogotovo ako bi poboljšao svoj saldo golova.

Rađenje stvari sa stilom je oduvek bio način Bergkampa, i to je ono što oslikava način igre Arsenala od kada je na njegovom čelu Venger već 18 godina. Takav način igre nije uvek uspešan – i uvek će biti nekoliko evropskih igrača koji se smatraju boljim od Bergkampa – ali to je ono što će uvek činiti da se sa zadovoljstvom gleda Arsenal, kao što smo gledali pojačanje iz Intera za 7,5 miliona funti u njegovim slavnim danima.

 

*****

Dalibor Gavrilović Gavra