“Ne treba misliti ni o kome i treba ići svojim putem, a ne putem koji su odredili ljudi koji drže posude sa vodom i jodom u slučaju da padnete i posečete se kako bi vas zakrpili – iako želite ostati tamo gde ste – i terali da se krećete i dalje”.
Tako misli Smit iz “Samoće trkača na duge staze”, junak priče jednog od najvećih pisaca iz Notingema, Alana Silitoa. Ova priča se bavi brojnim temama, među kojima je otuđenost, buntovništvo, i izazovi sa kojima se suočavaju gubitnici. Priča o Smitu – dečku iz popravnih domova koji se bori da pobedi sistem – takođe služi i kao metafora za još jedan ponos Notingema – najuspešniji fudbalski klub u gradu, Forest.
Notingem Forest je bio jedno vreme nedodirljiv, dok je bio pod vođstvom legendarnog Brajana Klafa, nadimka „Ol’ Big Head”, čija su ga arogancija, tvrdoglavost i neugodna genijalnost obeležili kao Specijalnog još dok je Žoze Murinjo bio u kratkim pantalonama – i njegovog partnera vrednog poštovanja Pitera Tejlora. Klub iz usnulog grada srednje veličine u srcu Engleske, opustošenog propadanjem lokalne tekstilne industrije pedesetih i šesdesetih godina, je prešao put od 16. mesta u Diviziji 2 1975. godine do osvajanje titule 1978. pre nego što je podigao trofej Kupa Šampiona dva puta zaredom.
Pročitajte i Upoznajte najkontroverznijeg trenera svih vremena – Brajan Klaf!
Velikane sa gradskog stadiona tih dana, koji su ostavili veliki trag na blatnjavim, natopljenim terenima na kojima su igrali, nije lako pobrojati. Tu je bio hitri desni bek Viv Anderson, prvi crni igrač koji je predstavljao Englesku na najvišem internacionalnom nivou. Golman Piter Šilton drži rekord po najviše takmičarskih nastupa u svetskom fudbalu. Tu je bio i vešti igrač sredine terena iz Severne Irske Martin O’Nil, trenutni selektor Republike Irske, kao i prepredeno škotsko krilo Džon Robertson za kojeg je Klaf rekao: “Dajte mu loptu i parče trave i on bi postajao umetnik, Pikaso naše igre“. Beskompromisni štoperi Leri Lojd i Keni Barns su bili stene oko kojih je građena odbrana Foresta, dok su za golove bili zaduženi Geri Birtls, bivši tesar, i Trevor Frensis, prvi britanski igrač koji je plaćen preko milion funti.
Klaf je ostao na čelu 18 godina, i iako klub nije beležio zapažene rezultate kao kasnih sedamdesetih, Forest je ostao u vrhu do početka devedesetih, boreći se za triplu krunu 1989. – godini horora tragedije na Hilsborou, kada je pre početka polufinalne utakmice Notingem Forest – Liverpul na tribinama poginulo 96 navijača Liverpula. Jedan od pokazatelja snage kluba tih dana je da se u reprezentaciji Engleske na Svetskom prvenstvu 1990. nalazilo tri igrača iz Foresta, koliko je bilo najviše i iz drugih timova, kao i dvoje koji su prethodno igrali za klub (Šilton i Nil Veb).
Pročitajte i Tejlorov izveštaj: Dokument koji je promenio engleski fudbal
Iz ovog ugla nam je teško da shvatimo život pre 1992. godine. Revolucija koju je donela Premijer liga značila je nove unosne ugovore za TV prava, stadione sa svim sedećim tribinama i neverovatne prilive novca. Odjednom su nestale vetrovite, ponekad nasilne tribine, a sa njima i jeftine karte za stajanje, koje su bile lako pristupačne radničkoj klasi koja je slavljena u Silitovom radu.
Nestao je i uspeh Foresta. Klaf je otišao 1993, iste godine kada je klub ispao u prvoj sezoni Premijer lige. Iako se Forest vratio u najviši rang sledeće godine pod vođstvom Frenka Klarka i osvojio treće mesto u sezoni 1994/95, njegov naizgled neizbežni pad – a i mnogih klubova sličnih njemu – je već počeo.
Nalik stilu pisanja Silitoa, sa opisom terasastih ulica i fabrika koji se dime, slavni dani Notingem Foresta i drugih malih provincijalnih klubova su izgledali kao daleka prošlost. I kao junak Silitoa, skorija istorija Foresta je pričala o tome kako život može biti težak za one koje su sa pogrešne strane ulice – u ovom slučaju onih koji su isključeni iz dešavanja u modernom, globalnom fudbalskom svetu. Uspon i pad Foresta na mnogo načina oslikava uspon i pad Britanske industrijske zajednice, i kraj jedne ere kada su timovi iz malih gradova mogli da se takmiče sa najvećim svetskim klubovima.
U eri pre Premijer lige – i pre Lige Šampiona – slika je bila potpučno drugačija. Uvek je bilo bogatih i manje bogatih klubova, bez današnjih milijarderskih TV i sponzorskih prava, sa jačim ograničenjem broja stranaca koji mogu igrati za klub, a razlike između velikih i malih nisu bile toliko vidljive. Efekti ovoga su jasno vidljivi ako se pogleda spisak uspešnih timova u tom periodu – pored osvajanja Foresta dva puta, u finalu su igrali i klubovi iz manjih gradova kao što su Mehengladbah, Sentetjen i Malme krajem sedamdesetih – što je nezamislivo u današnje vreme.
Ali dolazilo je teško vreme za male evropske klubove. Novac je počeo da igra sve važniju ulogu, i ironično, Klaf i Forest su možda otvorili vrata takvoj finansijskoj revoluciji. „Početak kraja za male gradove je dan u februaru 1979. kada je Trevor Frensis postao prvi „igrač od milion funti“ (prešavši iz Birmingema u Notingem) … porast fudbalske ekonomije koji je on predstavljao je na kraju uništio male klubove kao što je Forest“.
Pročitajte i Kako smo dobili Premijer ligu: Nastanak najbolje lige na svetu
A evo i zašto. Osamdesetih godina ugovori za TV prava su rasli. Nakon Bosmanovog pravila 1995, veliki klubovi su mogli lako dovesti najbolje igrače iz zemalja Evropske Unije. U isto vreme, klubovi sa mnogo navijača su počeli da zarađuju mnogo više od TV prava. Veliki klubovi su postajali još veći. Timovi sa malim budžetom kao što je Forest, čiji se uspeh zasnivao na fudbalskoj tradiji koja je brzo skrajnuta i mudrim angažovanjem nekolicine talentovanih pojedinaca, su vrlo brzo bili van centra dešavanja. Kratkotrajni uspeh timova kao što je Sautempton da prevaziđu rasprodaju igrača je možda bio za divljenje, ali se već u ovoj sezoni oseća da je izgubljena bitka sa velikim timovima. Finansijska ravnoteža sila je svakako nepravedna, jer se talenti gomilaju u najvećim klubovima.
Pročitajte i Bosmanovo pravilo – sudska odluka koja je promenila fudbal
Pročitajte i Da li je novac najbitniji za titulu: Slučaj Blekburn ’95
Danas su za Forest čak i sezone posle Klafa, kada se tim držao u Premijer ligi, bile bolji dani. Krah ITV Digitala 2002. godine, držaoca TV prava za divizije, je doneo finansijski haos među mnoge timove, a i Forest nije bio izuzetak. Tri godine kasnije, Forest je ispao u treći rang takmičenja engleskog fudbala po prvi put u 54 godine, kada su postali prvi tim koji je osvojio Kup Šampiona i koji je nakon toga ispao u treću ligu.
Klub je sada postao stabilni član Čempionšipa, u drugom rangu takmičenja. Smena mnogih trenera je donela nestabilnost i konfuziju umesto napretka, dok je kupovina kluba od strane bogate porodice Al-Havasi donela još veći haos, sa pomahnitalim angažovanjem i otpuštanjem menadžera u pokušaju da se izbori mesto za plasman u Premijer ligu. „Da je Brajan Klaf počeo po sadašnjem režimu rada, borio bi se da zadrži posao“, pisalo je u novinama nakon otpuštanja Aleksa Mekliša nakon samo pet nedelja na poslu. Forest ima sjajnu infrastrukturu, sjajne navijače, sjajnu istoriju, veliki stadion… ali u ovom trenutku Notingem Forest je u totalnom haosu.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra