Džejms Kameron je 1997. godine, posle višedecenijske pauze, Titanik s dna kroz svoj istoimeni film podigao “na površinu”, a 1998. debelo naplatio učešće u toj misiji.
Iste godine je u londonskom kvartu Fulam počelo obnavljanje fudbalskog titanika i naplata dugova iz prošlosti. Stadion Stamford bridž bio je blagajna, a fudbaleri Čelsija inkasanti u Kupu pobednika kupova, sekundarnog takmičenja u sistemu UEFA u to vreme.
Skoro tri decenije je trajao evropski post ‘’plavaca’’, glad je pretila da smaže još jednu njihovu sezonu na međunarodnoj sceni, a da ne bude tako postarali su se gurmani u kopačkama- Italijani.
U četvrtfinalu rival pulenima Đanluke Vijalija, tadašnjem menadžeru-igraču nekadašnjeg kluba Petra Borote, bio je Real Betis, nekadašnji šampion Španije.
U prvoj utakmici su igrači Čelsija rezultatom 2:1 prvo obrijali ‘’seviljskog berberina’’, preostalo je da ga u revanš susretu izbrijaju do bola i izbace iz daljeg takmičenja.
Dvadeset minuta su čuveni ćelavac iz Kremone, Vijali, i njegovi izabranici pevušili melodiju Rosinijevog ‘’Seviljskog berberina’’, a onda im je grlo presušilo.
Fudbaler kraljevskog imena, Alfonso Perez, izdao je dekret u vidu sjajnog pasa na 25 metara od Čelsijevog gola prema Finidi Džordžu i opasnost se nadvila nad stadionom Čelsija. Nigerijac je iskoristio neuspešno presecanje dodavanja od strane Franka Lebefa , u maniru odanog kraljevog glasnika povukao loptu do ivice šesnaesterca,potom jakim dijagonalnim šutem pogodio malu mrežu, pročitavši smrtnu presudu čuvaru mreže engleskog predstavnika Edu de Huju (De Goey).
Uprkos tome što je gol više u gostima ‘’plavcima’’ držao preimućstvo u ukupnom rezultatu, Afrikanac čije ime znači ‘’budućnost puna sunca’’ ovim pogotkom je ugrejao sve kojima su u srcu zeleno-bele boje.
Možda bi vođstvo svoje ekipe proslavio onako kako je to učinio na Svetskom prvenstvu 1994. protiv Grčke, ali je bio svestan da bi mogao dobiti ‘’po repu’’ (nema šale s Englezima!), pa se poneo sportski.
Najmanje još jedan ugriz je bio potreban da bi ‘’vukovi’’ iz Andaluzije slavljenički otišli kući.
Puleni Luisa Aragonesa su tempom u skladu s njegovim nadimkom (Kornjača) krenuli u pohod ka pozitivnom skoru, dok je na suprotnoj strani terena stajao čovek iz zemlje poznate po brzini, Jamajke, mada je u ovoj situaciji više podsećao na jednog Kubanca.
Posle prekršaja dosuđenog u visini kaznenog prostora Španaca, Đanfranko Zola je majstorski loptu poslao na šest metara od gola gostiju, Jamajčanin Frenk Sinkler (već ste mislili Bolt, priznajte!) se iz punog trka kao Sotomajor vinuo u visinu i glavomm, od zemlje, zakucao loptu iza leđa Praca-1:1, 30. minut.
Posle izjednačenja je još veći teret nabačen na pleća igrača Betisa, novi preokret bio bi ravan preskakanju Seviljske katedrale iz mesta, dok bi nova lopta u mreži španskog predstavnika značila da za njima gubitnička zvona zvone.
Fudbal jeste vrsta umetnosti, ali ne likovne nego telesne, tako da se u galeriji na Stamford bridžu nije našla De Surbaranova slika posvećena pobedi nad Englezima, dok je čokolade bilo i to najslađe- švajcarske.
Švajcarski Italijan Roberto di Mateo u petom minutu drugog poluvremena iskoristio je grešku Markesa Martina na 35 metara od gola tima iz Španije, krenuo je nezadrživo prema Pracu, u blizini penaltika Merino Ruiz je istopljen kao ‘’milka’’ na 50 celzijusa, golman gostiju video je samo omot na kom je utisnuto Čelsi- Betis 2:1, pošto je Di Mateo pored njega poluvisoko poslao loptu u nebranjenu mrežu.
Čuvene ‘’ujedinjene nacije’’, kako je Čelsi kršten u to vreme zbog velikog broja internacionalaca u njegovim redovima, polako su zakazivale zasedanje ‘’saveta bezbednosti’’ u narednoj, polufinalnoj, rundi pretposlednjeg izdanja Kupa pobednika kupova. Tačan termin odredio je Zola.
Vijali je učestvovao u početku akcije na sredini terena, Francuz Bernar Lamburd izborio se za prostor na desnoj strani, kad je prišao šesnaestercu Betisa odigrao je unutar 16 metara svom šefu koji je bio okrenut leđima mestu koje je branio Prac, pa mu je preostalo da odigra pas unazad Zoli. Pošto šef mora da se sluša jer je uvek u pravu, glavni lik urbane legende o spotu za pesmu Boni Tajler ‘’Potpuno pomračenje srca’’je ne časeći časa sa 18 metara ispalio projektil po zemlji u bliži ugao i totalno pomračio srca, sunce i mesec navijačima malog kraljevskog kluba, ispisavši istinitu legendu londonskih ‘’plavaca’’ na samom kraju meča.
Plasman među četiri najbolja kluba bio je overen, Italijani su postali majstori žileta.
Berberin je obrijan na suvo.
Leave a Reply