Kardif i Svonsi, klubovi iz južnog Velsa, do sad su se sastajali 105 puta. U subotu će po prvi put u istoriji to učiniti u okviru Premijer lige.
Prošla je 101 godina od njihovog prvog međusobnog meča. koji je odigran 1-1. Poslednji put su se sastali 2011, kad je Kardif pobedio u gostima.
O velikom velškom derbiju govori jedan od najpoznatijih navijača Svonsija. Momak koji je rođen u tom gradu i odrastao uz “labudove”, koji je imao divnu fudbalsku karijeru, ali nikad nije zaigrao za klub koji obožava.
U pitanju je čuveni Džon Hartson, bivši napadač Seltika, koji objašnjava da su gradovi Kardif i Svonsi uvek bili u sukobu, od ragbija i fudbala do politike i industrije.
Fizički ih razdvaja ih svega 25 kilometara, ali u stvari, razdvaja ih mnogo toga. Pre svega to što su blizu. A prvi do vas je uvek onaj s kojim se takmičite, poredite, mrzite. I mi na Balkanu to dobro znamo.
– Svako želi da ima heroja i svako želi da ima zlikovca – prosto je objasnio Hartson.
Za ljude iz Svonsija, zlikovci su oni pored njih.
– Zbog nekoliko incidenata tokom utakmica, dok sam odrastao dugo se se utakmice igrale bez gostujućih navijača – kaže bivši napadač Seltika, Vest Hema, Lutona, Arsenala, Vimbldona, Koventrija…
– Biće neverovatnog navijanja, mnogo strasti i mržnje, ali se nadam da će ostati na tome – dodaje Hartson.
“Kao dobro poznat navijač Svonsija uvek sam imao teške trenutke igrajući u Kradifu, ali moram reći da su bili fantastični prema meni kad sam imao rak.”
Bez obzira što nije osetio derbi Velsa kao igrač, Džon Hartson još kako zna šta znači rivalitet. Dvadeset dva puta je učestvovao u jednom od najelektrisanijih susreta na svetu, u “Old firmu”, susretu Seltika i Rendžersa.
– Igrao sam “Old firm” kao fudbaler Seltika, igrao sam za Arsenal protiv Totenhema, za Norič protiv Ipsviča, za Vels protiv Engleske i voleo bih da sam igrao i u ovom derbiju. Dok sam igrao za Seltik, kad bi izgubili derbi nisam podizao glavu sa jastuka. Nisam želeo da izađem napolje, jer bih uvek privukao previše pažnje i jednih i drugih navijača. Navijači Renžersa su to voleli, a navijači Seltika bi me saterali u ćošak i pitali šta je to krenulo loše. Ništa nije gore nego izgubiti tako značajnu utakmicu. Ta utakmica nije samo za vas i vašu poziciju u ligi. Ona se igra i za momke na gradilištu, momke u pabu, momke koji na poslu rade sa protivničkim navijačima. Ovo ih može gurati napred mesecima.
Hartson je u derbiju Glazgova jednom dobio crveni karton, što je redovna pojava u takvim mečevima. Ali ovog puta opominje da je poželjno izbeći isključenja. Kaže da je u takvim utakmicama veliki izazov ostati smiren.
Iako u velškim ekipama ima mnogo stranaca, Džon Hartson veruje da im je značaj derbija potpuno jasan.
“U Seltiku nije bilo mnogo momaka iz Glazgova, ali treba da budeš budala, pa da ne shvatiš o čemu se tu radi.”
– U Seltiku nije bilo mnogo momaka iz Glazgova, ali treba da budeš budala, pa da ne shvatiš o čemu se tu radi. Svonsi ima Ešlija Vilijamsa, Liona Britona i Anhela Ranhela, koji su dugo tu, a Kardif ima Krega Belamija, koji je ključan igrač.
Postoje i stvari koje ovakve derbije podižu na viši nivo i pokazuju da nije reč samo o mržnji prvih komšija. Protivnik se poštuje, ako je to zaslužio, bez obzira što je uvek bio i uvek će biti na suprotnoj strani od vas. Navijači Kardifa su to pokazali kad je trebalo.
– Kao dobro poznat navijač Svonsija uvek sam imao teške trenutke igrajući u Kradifu, ali moram reći da su bili fantastični prema meni kad sam imao rak. Učestvovao sam u dobrotvornim turnirima u golfu, koji su organizovani u Kardifu i mnogo njihovih navijača je došlo da me podrži. Mnogo njih mi je slalo pisma u kojima mi žele svako dobro. Kad je Kardif igrao prijateljsku utakmicu protiv Seltika, razvili su transparent meni u čast. To mi mnogo znači – kazao je Hartson.
I pored toga Džon Hartson kaže da nikad ne bi igrao za Kardif, jer je rođen u Svonsiju, isto kao što ne bi igrao za Svonsi da je iz Kardifa.
Ovaj napadač, koga pamtimo po snazi i borbenosti, uspeo je da pobedi rak.
Leave a Reply