Loftus Roud (Loftus Road ) je fudbalski stadion u Londonu, u delu grada zvanom Šepards Buš (Shepherd’s Bush). U početku je bio dom fudbalskog kluba Šepards Buš, ali je postao dom svog najpoznatijeg kluba 1917. kada se Kvins Park Rendžers (Queens Park Rangers) preselio na njega po prvi put.
Piše: Dalibor Gavrilović Gavra
Stadion Loftus Roud je 1981. postao prvi u istoriji britanskog profesionalnog fudbala koji ima teren sa veštačkom travom, koja je ostala kao podloga sve do 1988. godine. Četiri tribine na stadionu su Loftus Roud (često se kraće naziva Loft), Elersli Roud, Saut Afrika Roud i Skul End tribina, na kojoj se smeštaju gostujući navijači.
Ragbi tim London Vasps (London Wasps) je delio stadion sa KPR-om od 1996. do 2002. kada ga je zamenio Fulam, jer je Krejvin Kotidž bio zatvoren zbog rekonstrukcije. Drugi povremeni korisnici stadiona su bili jamajčanska i australijska reprezentacija. [pullquote]Loftus Roud je prvi britanski stadion sa veštačkom travom. Podloga nije bila omiljena, što se vidi iz izjave tadašnjeg golmana KPR-a Pitera Hakera koji je rekao da „je u suštini tepih preko dva metra betona“ i da je strašno mrzeo da se baca na nju zato što „je imao skoro treći stepen opekotina jer bi mu podloga otkinula kožu“.[/pullquote]
Loftus Roud je prvi put koristio amaterski klub Šepards Buš 11. oktobra 1904, koji se raspao tokom Prvog svetskog rata. KPR se preselio na Loftus Roud 1917. godine, jer je njihov tadašnji stadion Park Rojal konfiskovan od strane vojske 1915. U to vreme teren je bio otvoreno polje sa paviljonom. Jedna tribina sa Park Rojal stadiona je demontirana i ponovo montirana na Loftus Roudu, i to je postala Elersli Roud tribina 1919. godine. Ova tribina je ostala jedina pokrivena tribina na stadionu sve do 1968. i zamenjena je 1972. godine. Ona ima kapacitet od 2,950 mesta.
KPR je napustio Loftus Roud pred početak sezone 1931/32, preselivši se na obližnji Vajt Siti stadion (White City Stadium) ali nakon gubitka od 7,000 funti, ekipa se vratila nazad. Nova pokrivena tribina za 6,000 gledalaca je izgrađena 1938. čime je Loftus Roud dobio kapacitet od 30,000 ljudi. Ta tribina je koštala 7,000 funti (navijači su donirali 1,500 funti) i otvorena je na utakmici protiv Kristal Palasa 29. oktobra. Deo tribine koji je bio pokriven je bio betoniran, dok je ostatak tribine koji nije bio pokriven betoniran 1945. godine.
Aprila 1948. godine, nakon osvajanja Treće divizije, klub je kupio stadion i 39 kuća u Loftus Roudu i Elersli Ruoudu za 26,500 funti. Kada je imao finansijskih poteškoća pedesetih godina prošlog veka klub je morao da proda kuće. Na Loftus Roudu su 5. oktobra 1953. prvi put upotrebljeni reflektori na prijateljskoj utakmici protiv Arsenala. U leto 1966. prvobitni reflektori su zamenjeni mnogo višim stubovima sa reflektororima. U leto 1980. ti reflektori su zamenjeni onim koji i danas stoje na stadionu.
KPR je eksperimentisao još jednom sa selidbom na Vajt Siti stadion za sezonu 1962/63, ali se ponovo vratio na Loftus Roud posle samo jedne sezone. U leto 1968. izgrađena je tribina Saut Afrika Roud za 150,000 funti čime su zamenjene stare otvorene terase. Nova tribina je završena i 1972. prema Elersli Roudu, na mestu velike tribine sa limenim krovom, i prvi put je korišćena na meču protiv Oksford Junajteda 2. decembra 1972. Svlačionice i kancelarije su premeštene u sklopu Saut Afrika tribine a televizijska pokretna platforma je premeštena u suprotnom pravcu.
Najveća posećenost na stadionu je bila 35,353 ljudi na meču protiv Lids Junajteda 27. aprila 1974. godine. Sledećeg leta ograđeni deo Saut Afrika tribine je pretvoren u sedeće tribine ugradnjom 4,600 mesta, zbog čega je smanjen kapacitet stadiona na 31,002.
Tokom leta 1981. veštačka trava je postavljena na Loftus Roud, kada je prvi put korišćena takva podloga za teren u britanskom fudbalu. Podloga nije bila omiljena ni kod koga, što se vidi iz reči tadašnjeg golmana KPR-a Pitera Hakera opisujući da „je u suštini tepih preko dva metra betona“ i konstatovao da kao golman strašno mrzeo da se baca na nju zato što „je imao skoro treći stepen opekotina jer bi mu podloga totalno otkinula kožu“. Rendžeri su izgubili prvu utakmicu koju su igrali na veštačkoj travi sa 1:2 od Luton Tauna 1.septembra 1981. Tokom tog perioda u kome su imali takvu podlogu, KPR je stigao do dva finala kupa i postao šampion Druge divizije, što su kritičari pripisali prednosti koju im podloga daje na domaćem terenu, pa su domaće utakmice u UEFA kupu u sezoni 1984/85 igrane na Hajberiju. Tada je tvrđeno da je tadašnji menadžer Teri Venejbls pustao da protivnički timovi treniraju na suvom terenu, a onda namerno kvasio teren pa se lopta drugačije kretala od onoga što su oni očekivali. Veštačka trava je uklonjena u aprilu 1988. zbog novih fudbalskih pravila i zamenjena je prirodnom travom. Bilo je samo tri stadiona sa takvom podlogom u celoj zemlji, i do 1994. svi su je zamenili.
Nova tibina poznata kao Skul End je otvorena u leto 1980. a sledeće godine i tribina Loftus Roud. U isto vreme kada je izgrađena tribina Loftus Roud, izgrađene su i svečane lože na nižem nivou Saut Afrika tribine i postavljena je nova podloga na terenu. Kapacitet stadiona u to vreme je bio 27,000 i bio je jedan od najsavremenijih i naprednijih stadiona u Britaniji koji je u potpunosti rekonstruisan u periodu od 1968. do 1981. U leto 1994. godine Loftus Roud je postao stadion sa svim sedećim mestima i dodatim sedištima na nižem nivou Loftus Roud tribine. Trenutni kapacitet stadiona je 18,439 mesta. [pullquote] Još jedan predlog je bilo spajanje KPR i londonskog kluba Vimbldon, pri čemu bi novi spojeni klub igrao na Loftus Roudu, ali ova ideja je odbačena od strane navijača. Isplata od 1 milion funti dugogodišnjeg lokalnog rivala Fulama 2002. pomogla je da se prevaziđu finansijski problemi u zamenu za deljenje stadiona dok se Krejven Kotidž rekonstruiše.[/pullquote]
Kompanija koja je vlasnik (takođe se zove Loftus Roud) KPR-a, ragbi kluba London Vaspsa i stadiona, je bankrotirala krajem devedesetih, samo nekoliko sezona od osnivanja. Godine 2001, bilo je zabrinutosti da KPR i stadion moraju da se prodaju odvojeno kada je klub otišao u stečaj. Bilo je interesovanja od kupaca i građevinskih preduzimača. Organizacija navijača je osnovana kako bi se klub zadržao na Loftus Roudu i kako bi se borila protiv predložene selidbe na Milton Kejn stadion. Još jedan predlog je bilo spajanje KPR i londonskog kluba Vimbldon, pri čemu bi novi spojeni klub igrao na Loftus Roudu, ali ova ideja je odbačena od strane navijača. Isplata od 1 milion funti dugogodišnjeg lokalnog rivala Fulama 2002. pomogla je da se prevaziđu finansijski problemi u zamenu za deljenje stadiona dok se Krejven Kotidž rekonstruiše.
Nakon mnogih godina nesigurnosti da li će klub povećati kapacitet stadiona ili će se preseliti na novi , u vreme kad se klub vratio u Premijer ligu vlasnik Toni Fernades je u novembru 2011. objavio da klub istražuje mogućnost za preseljenje na novu lokaciju u zapadnom Londonu da bi se sagradio veći stadion.
To nije bilo prvi put da vlasnik predlaže napuštanje Loftus Rouda, direktor Antonio Kaliendo je marta 2006. predlagao lokaciju blizu BBC TV centra kao potencijalnu lokaciju za novi stadion sa lokalima i rekreativnim sadržajima, a zatim je i KPR menadžer Luiđi De Kanio predložio 2008. da tim mora da napusti Loftus Roud da bi ispunio svoje ambicije.
U avgustu 2013. godine, KPR je pokrenuo razgovore sa Hamersmit i Fulam odborom o preseljenju na novi stadion, najverovatnije na lokaciju u Old Ouk Komonu (Old Oak Common) i nedugo zatim, u decembru je potvrđeno da se planira preseljenje u zapadni London. Međutim, u julu 2014, ovi planovi su doživeli poteškoće, jer su trenutni zakupci Old Ouka – Kar Džajant (Car Giant) izjavili das u planovi kluba “spekulativna i pretenciozna”.
Stadion Loftus Roud je jedan od mnogih koje hoće da zamene novim modernijim stadionom. Već su pokušavali ali na to mesto su se uvek vraćali. I uvek ih je čekao, spreman za nove izazove. Ovaj stadion će biti najmanji u Premijer ligi sledeće sezone, ali to neće biti nedostatak. Jer nije bitno koliko je ljudi na stadionu, već koliko je onih koji punim srcem navijaju za svoj klub. Teško da će to razumeti vlasnik, ali bitno je da četa Harija Rednapa to prepozna. Jer je to pravi put za opstanak.
[su_slider source=”media: 9054,9060,9052,9050,9049,9048,9061″ width=”480″ height=”360″ title=”no” arrows=”no”]
Ostrvski stadioni nemaju atletsku stazu jer su, kako Bog zapoveda, predviđeni za fudbal, a ne za nekakvo besmisleno trčanje u krug. Ovde igrači osećaju dah publike na sopstvenom potiljku, za opomenu. Valjda su zato i najbolji, ko zna.” (Uroš Komlenović, Vreme, 1993)
Leave a Reply